Sledeće smanjenje kamatne stope u Češkoj poslednje u ovom ciklusu

Zamenica šefa Češke centralne banke signalizirala je da bi ciklus monetarnog popuštanja u zemlji mogao da se bliži kraju, jer oporavak tržišta nekretnina povećava rizike od inflacije. Eva Zamrazilova rekla je da će odlučiti između smanjenja ključne kamatne stope za još četvrt procentnog poena 7. maja ili njenog zadržavanja na 3,75 odsto, javlja Bloomberg.

Zamenica guvernera je takođe dovela u pitanje špekulacije o obimu daljeg popuštanja tokom naredne godine.

„Ostavljam odluku otvorenom za sledeći sastanak“, rekla je Zamrazilova u intervjuu u Pragu u ponedeljak. „Ali čak i ako odlučim da dođe do novog smanjenja kamata, ne može se isključiti da će to biti poslednje u ovom ciklusu.“

Nakon brzog pada troškova zaduživanja prošle godine, Češka narodna banka je prešla na oprezniji pristup pauzirajući u decembru, zatim ponovo spuštajući kamatne stope u februaru i zadržavajući ih istim prošlog meseca. Kreatori politike fokusiraju se na stalni rast troškova usluga, plata, stanova i budžetskog deficita kao ključne domaće cenovne rizike.

Češka se suočila sa pomešanim inflacionim signalima od poslednjeg sastanka o kamatnoj politici u martu, sa stabilnom stopom inflacije na 2,7 odsto, a jeftinija goriva nadoknađuju više cene za prehrambene proizvode. Potrošnja domaćinstava se oporavlja nakon najgore krize troškova života u poslednje tri decenije, ali investicije kaskaju za ovim oporavkom.

Dok su cene usluga pokazale blago umeren rast, postoji jasan trend da će i bazna inflacija nastaviti da bude podsticana rastućim cenama nekretnina putem takozvane imputirane zakupnine, prema rečima Zamrazilove.

Tržište nekretnina će biti stalni inflatorni faktor ove i sledeće godine i razlog zašto će kamatne stope morati biti veće – za oko 25 baznih poena – nego što bi bile da imputirana zakupnina raste normalnim tempom od oko dva odsto godišnje, rekla je ona.

„Rast cena nekretnina trenutno jeste i verovatno će ostati brži nego što se ranije očekivalo“, rekla je Zamrazilova. „Vidimo da se masa novca, akumulirana kroz veću štednju u poslednjih nekoliko godina, počinje pomerati.“

Rizici viših carina zamagljuju dugoročne izglede za privredni rast, a trgovinski ratovi će verovatno obuzdati globalni rast i smanjiti potražnju, dok potencijalni poremećaji u lancu snabdevanja i drugi aspekti „deglobalizacije“ stvaraju inflatorne pritiske, prema rečima zamenika guvernera. Investitori se klade na obim smanjenja čeških kamatnih stopa od objave novih američkih uvoznih taksi početkom aprila, a cene na tržištu novca ukazuju na očekivanja terminalne stope od oko tri odsto u narednih 12 meseci.

„To se ne može se potpuno isključiti, ali se pitam da li je to možda previše optimistično očekivanje, s obzirom na trenutni visok stepen neizvesnosti“, rekla je Zamrazilova. Za nju, kombinacija i dalje snažnog rasta troškova usluga, rastućih cena kuća i rasta realnih plata znači da proces dezinflacije još nije završen i da zahteva oprezan monetarni pristup.

„Želela bih da pomognem ekonomiji da malo lakše diše, a poželjna opcija je da monetarna politika ne bude previše restriktivna“, rekla je. „Ali mora biti dovoljno restriktivna kako bi se osiguralo da se inflacija ponovo ne ubrza.“