Slučaj Estonija: Digitalna snaga u malom pakovanju

Na evropskim mapama koje prikazuju nivo bruto društvenog proizvoda (BDP) po glavi stanovnika dominira zapadna Evropa i – Estonija, uz eventualno Sloveniju, Češku i Poljsku. Možda je za neke iznenađenje, ali Estonija je već u okviru SSSR-a bila najrazvijenija od 15 republika.

Nivo njenog BDP-a po glavi stanovnika u odnosu na najsiromašniji Tadžikistan bio je 6:1, što je slično odnosu Slovenije i SAP Kosova i Metohije, ili Luksemburga i Bugarske pre oko jedne decenije. Dakle, imala je dobru startnu poziciju.

Još u carskoj Rusiji je Estonija bila i geografski dobro pozicionirana – na Baltiku, a zatim je u SSSR-u bila mesto gde se, kao i u druge baltičke republike, Belorusiju i Ukrajinu, „liferovala“ napredna mašinska industrija.

Danas je Estonija poznata kao jedna od digitalno najnaprednijih zemalja na svetu, koja nastavlja da napreduje značajno iznad očekivanja, pa i tokom 2025. godine. Sa populacijom od nešto više od 1,3 miliona ljudi i bruto društvenim proizvodom od približno 43 milijarde dolara, Estonija se čvrsto etablirala kao moderna ekonomija vođena inovacijama.

Energija visoke tehnologije na Baltiku

Ono što zaista izdvaja Estoniju je njena posvećenost tehnologiji i digitalnoj infrastrukturi. Često nazivana „e-Estonija“, zemlja je prihvatila digitalno upravljanje i inovacije na nivoima koji nisu bili viđeni u drugim državama Evrope. Pre mnogih drugih Estonci su glasali preko interneta, pristupali zdravstvenoj zaštiti digitalno i upravljali svojim poslovima sa bilo kog mesta u svetu.

Estonski program e-boravka, koji omogućava nerezidentima da osnuju kompanije i upravljaju njima onlajn, privukao je desetine hiljada preduzetnika iz celog sveta. Estonci imaju jednu jedinu karticu koja im služi i kao zdravstvena knjižica i lična karta i kartica za e-glasanje na izborima.

Glavni grad Talin nije samo šarmantan srednjovekovni grad – to je i brzorastuće tehnološko središte, „dom jednoroga“ kao što su Wise (ranije TransferWise) i Bolt. Talin je i dom ogromnog broja startapa: ekosistem nastavlja da cveta, a država posvećeno pomaže svakom startapu, što i nije teško ako imate populaciju koja je upućena u tehnologiju. Estonija je konstantno visoko rangirana u globalnim indeksima digitalne konkurentnosti, ekonomskih sloboda i lakoće poslovanja.

Otporna i otvorena ekonomija

Estonska ekonomija je izuzetno otvorena, sa izvozom koji čini oko 75 odsto BDP-a. Ključni izvozni partneri su Finska, Švedska, Nemačka i Letonija. Mašine, elektronika, proizvodi od drveta i hemijska roba dominiraju trgovinskom korpom zemlje, uz rastući izvoz IT usluga i softvera.

Uprkos regionalnim izazovima i dugotrajnim ekonomskim efektima energetske krize i inflacije u 2022. godini, Estonija se odlično snalazi. Zemlja je u 2024. godini zabeležila umeren privredni rast od 2,3 odsto, podstaknut oporavkom industrijske baze i snažnim učinkom u uslugama i tehnologiji. Estonija održava nizak javni dug koji se kreće oko 20 odsto BDP-a – jedan od najnižih u Evropskoj uniji. Ova fiskalna opreznost daje vladi fleksibilnost u rešavanju dugoročnih izazova, kao što su starenje stanovništva i zelena tranzicija.

Zemlja se istorijski oslanjala na uljni škriljac za svoje energetske potrebe, ali vlada aktivno teži prelasku na obnovljive izvore energije. Investicije u modernizaciju energije vetra i sunca se povećavaju, vođene ciljevima Zelenog dogovora EU i domaćim ekološkim izazovima. Sektori šumarstva i prerade drveta nastavljaju dobro da rade, sa sve većim naglaskom na održivosti i proizvodnji sa dodatnom vrednošću.

U međuvremenu, poljoprivreda je i dalje manji deo privrede, iako izvozna niša koju čine organski proizvodi i zanatska hrana dobija na snazi. Veliki udar za estonsku industriju bile su sankcije Rusiji, koje su onemogućile izvoz hrane, naročito mlečnih proizvoda, i uvoz gasa.

Ima li problema u tom raju?

Kao i mnoge razvijene ekonomije, i Estonija se suočava sa demografskim pritiscima. Emigracija, niska stopa nataliteta i starija radna snaga ugrožavaju dugoročni potencijal rasta. Vlada je odgovorila ulaganjem u obrazovanje, digitalizaciju i imigracione politike osmišljene da privuku kvalifikovanu radnu snagu – posebno udaljene radnike i digitalne nomade.

Neugodno je to što su restriktivna politika prema građanima koji govore ruski i otvorena diskriminacija dovele do iseljavanja, uz dodatnu migraciju u Finsku sa kojom Estonija deli sličan jezik. Takođe, Estonija se naoružava u meri koja nije proporcionalna realnim opasnostima od Rusije, ali je proporcionalna strahu.

Naravoučenije

Estonija je, uz Letoniju, Poljsku ili Češku, model za formiranje države u savremenom svetu koja će biti ekonomski otporna, puna inovacija i poslovati na osnovu digitalne transformacije. Od svog živog startap ekosistema do proaktivne energetske politike i efikasnog upravljanja, Estonija predstavlja „živu“ studiju slučaja o tome kako mala zemlja može da bude vodeća u mnogim stvarima na globalnoj sceni.

Umesto da se drži industrija koje odavno nisu konkurentne ili da investira u niskopropulzivne i radno intenzivne grane sa niskokvalifikovanom radnom snagom, uz subvencije strancima, Estonija je odlučila da sledi primer Finske koja je od drvoprerađivačke siromašne zemlje postala tehnološki „hab“.

To je dobar putokaz i za Srbiju koja može da se orijentiše na digitalizaciju, obrazovani mladi kadar i inovacije, a ne na istrošene modele, nižerazredne tehnologije i eksploataciju sirovina.

Uz kontinuirano ulaganje u ljude, tehnologiju i održivost, Estonija ne samo da izdržava „ekonomske oluje“ – ona gradi digitalne i zelene temelje za dugoročni prosperitet. Tome pomaže i sistem, protestantski mentalitet koji su usvojili i lokalni Rusi i Ukrajinci, i odsustvo korupcije – osnovne „kvariigre“ sreće većine tranzicionih zemalja.