Smanjena prognoza ekonomskog rasta EU u 2026.

Evropska komisija smanjila je prognozu ekonomskog rasta za 2026. godinu zbog krize oko Ormuskog moreuza, koja je početkom godine dovela do naglog rasta cena energije. Kako sukob na Bliskom istoku i dalje traje bez jasnog rešenja, rastući troškovi energije stvaraju dodatne tenzije među članicama Evropske unije, koje traže nove mere finansijske pomoći.

Prema novoj proceni EK, ekonomija EU će u 2026. godini porasti za samo 1,1 procenat, umesto ranije očekivanih 1,4 odsto. Prognoza za zemlje evrozone dodatno je smanjena na 0,9 odsto. Komisija navodi da je pogoršanje ekonomskih izgleda uglavnom posledica poremećaja na globalnom energetskom tržištu izazvanih tenzijama oko Ormuskog moreuza, jednog od najvažnijih svetskih pravaca za transport nafte i gasa, prenosi Euronews.

U izveštaju se ističe da se pre izbijanja sukoba očekivao stabilan ekonomski rast uz dalje smanjenje inflacije. Međutim, nakon eskalacije krize situacija se značajno promenila. Inflacija u EU sada bi mogla da dostigne 3,1 odsto, što je za čitav procenat više od ranijih očekivanja, prvenstveno zbog velikog poskupljenja nafte i gasa usled straha od prekida snabdevanja iz Persijskog zaliva.

Evropski zvaničnici porede sadašnju situaciju sa energetskom krizom iz 2022. godine, kada je ruska invazija na Ukrajinu izazvala velike probleme u snabdevanju energijom širom Evrope. Komisija upozorava da je ovo drugi veliki energetski šok za manje od pet godina i da evropska zavisnost od uvoza fosilnih goriva i dalje predstavlja ozbiljan rizik kada dođe do geopolitičkih sukoba.

Prema procenama EK, poverenje potrošača palo je na najniži nivo u poslednjih 40 meseci, jer građani očekuju više troškove za grejanje i gorivo, dok kompanije trpe rast troškova poslovanja i slabiju potražnju. Očekuje se i usporavanje investicija zbog skupljeg finansiranja i povećane nesigurnosti na tržištu, dok globalno slabljenje tražnje dodatno usporava izvoz.

Ipak, Brisel smatra da je EU sada bolje pripremljena nego tokom prethodne energetske krize zahvaljujući ulaganjima u obnovljive izvore energije, smanjenoj potrošnji gasa i smanjenju zavisnosti od ruskih energenata. Komisija navodi da su diversifikacija izvora energije i politika dekarbonizacije pomogle Evropi da lakše podnese novi udar, ali upozorava da i dalje postoje veliki rizici za ekonomiju u narednom periodu.