Šoškić: Ne verujem da će ECB sada ići na monetarnu restrikciju

Ne očekujem da će biti promene kamatnih stopa na predstojećem sastanku Evropske centralne banke (ECB) 29. i 30. aprila. Makroekonomska situacija u evrozoni je takva da postoje veoma izražene recesione tendencije, postoji neizvesnost oko rasta cena energenata koje su naglo porasle od početka sukoba na Bliskom istoku, rekao je za Biznis.rs Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije.

„Međutim postoje i najave da su neke komunikacije u toku, da je na snazi prekid vatre, tako da postoji nada da se neće desiti dalja eskalacija sukoba koja bi mogla da ugrozi proizvodne kapacitete za naftu i gas u tom regionu. A takođe i za druge proizvode kao što su veštačka đubriva koja su jako važna za kretanje cena hrane. Hrana trpi inflanitorni pritisak, ali postoji mogućnost da je neće pogoditi dodatni inflatorni pritisak“, ocenio je Šoškić.

ECB se nalazi pred veoma neizvesnom odlukom o kamatnim stopama, dok predsednica Kristin Lagard (Christine Lagarde) upozorava da rat sa Iranom i stalne promene u situaciji dodatno otežavaju procenu ekonomskih posledica. Lagard je ocenila da je zbog stalnih promena, od sukoba i primirja do pregovora i blokade pomorskih ruta, veoma teško proceniti koliko će dugo trajati posledice po ekonomiju i koliko će biti ozbiljne.

Iako centralne banke obično smanjuju kamatne stope kada ekonomija usporava, trenutni problem predstavlja to što inflacija ostaje visoka, posebno zbog nestabilnih cena energije izazvanih ratom sa Iranom. Zbog toga bi prerano smanjenje kamata moglo dodatno da podstakne rast cena.

„Protiv takvog inflatornog pritiska koji se sada javlja, a to je potencijal pada ponude, monetarna politika po pravilu nije efikasna ukoliko se poveća njena restriktivnost. Dakle restirktivnost se u tim slučajevima čini pre svega da bi se smanjili sekundarni efekti na inflaciju, da bi se smanjila inflatorna očekivanja i to je više jedan psihološki momenat“, naveo je Šoškić.

Dok se ECB približava sastanku o monetarnoj politici, evropski zvaničnici suočavaju se sa kombinacijom usporavanja privrede, visoke inflacije i geopolitičke nestabilnosti. Velike ekonomije poput Nemačke i Italije već su smanjile prognoze rasta, dok rast cena energije dodatno povećava pritisak na privredu, prenosi Euronews.

Međunarodni monetarni fond (MMF) u najnovijim prognozama smanjio je očekivani privredni rast evrozone sa 1,4 na 1,1 odsto, navodeći rat sa Iranom kao glavni razlog za pogoršanje izgleda. MMF upozorava da bi dugotrajan sukob mogao trajno da poveća troškove energije.

„Istovremeno imamo recesiona kretanja koja su prilično ozbiljna i činjenica da evrozona beleži stagnantne i u nekim delovima negativne stope rasta, to je samo po sebi izuzetno važna informacija za donošenje odluka o kretanju kamatnih stopa, tako da bi svako monetarno zatezanje zapravo učinilo recesiona kretanja izraženijim i bilo bi teže postići neku vrstu oporavka“, istakao je naš sagovornik.

Tržišta uglavnom očekuju da ECB naredne sedmice neće menjati kamatne stope i da će zauzeti pristup „sačekaj i vidi“, kako bi procenila da li će rast cena energije izazvati šire inflatorne posledice. Prema oceni stručnjaka, trenutno nema hitne potrebe za povećanje kamata iznad postojećeg nivoa od dva odsto.

„Verujem da su argumenti na toj strani u ovom trentku jači, pa otuda ne verujem da će se ići na monetarnu restrikciju, odnosno da će se kamatne stope povećavati u neposrednom periodu. Ako bi došlo do nove eskalacije na Bliskom istoku, onda bi se u novim okolnostima verovatno javilo više razloga da se eventualno nešto učini da se spreče ti sekundarni efekti na inflaciju i da se spreči pojava inflatornih očekivanja“, zaključio je Šoškić.