Stručnjaci ne očekuju od ECB promenu kamatnih stopa do 2027.

Stručnjaci procenjuju da je ciklus smanjenja kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB) uglavnom završen, ali da bi u srednjem roku moglo ponovo doći do povećanja kamatnih stopa.

Očekuje se da ECB na decembarskom sastanku zadrži kamatne stope na postojećih dva odsto, dok se u analitičkim krugovima sve više govori o mogućim povećanjima kamata u srednjem roku.

Od poslednjeg sastanka ECB u oktobru pojavili su se podaci koji potvrđuju stav kreatora monetarne politike da je trenutna politika banke u dobrom balansu. Makroekonomski pokazatelji iz evrozone ukazuju na rizike rasta privrede naviše, kao i na mogućnost daljeg jačanja inflacije. Članica Izvršnog odbora ECB Izabel Šnabel (Isabel Schnabel) izjavila je ranije da bi banka pre mogla razmatrati povećanje nego smanjenje kamatnih stopa, preneo je Bloomberg.

Evro bi mogao da oslabi ako Evropska centralna banka u četvrtak zauzme stav suprotan nedavnim izjavama Šnabel, koja je sugerisala da bi sledeći potez banke mogao biti povećanje kamatnih stopa, naveo je Kris Tarner (Chris Turner) iz ING banke u analitičkoj belešci.

Tarner ističe da su njene izjave snažno odjeknule na deviznim i kamatnim tržištima tokom prošle nedelje. Ukoliko se u četvrtak pokaže da je ona izuzetak u okviru ECB i ako prognoze rasta evrozone ne budu dovoljno podignute, evro bi mogao da padne, prenosi Wall Street Journal.

Bas van Gefen (Bas van Geffen), viši makrostrateg u Rabobanci, rekao je za agenciju Anadolu da bi „nekoliko postepenih povećanja kamatnih stopa početkom 2027. godine“ bilo primereno, nakon što ekonomija evrozone dobije zamah. On navodi da u Rabobanci očekuju dva povećanja kamata, u martu i junu 2027.

Prema njegovim rečima, ECB nema razloga da menja monetarnu politiku na decembarskom sastanku, jer su ekonomski podaci bili nešto bolji od očekivanja same banke. Dodao je da bi ECB mogla blago da unapredi svoje ekonomske projekcije, iako je neizvesnost i dalje visoka, zbog čega bi banka mogla oklevati sa promenama politike.

Takav potez mogao bi ponovo podstaći očekivanja smanjenja kamatnih stopa, ali Van Gefen smatra da za to nema opravdanja. Prema njegovoj proceni, novo zadržavanje kamata na istom nivou dodatno će učvrstiti stav tržišta da je ciklus snižavanja završen, iako ne očekuje da predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) to izričito potvrdi. Umesto toga, Lagard će verovatno ponoviti da je monetarna politika na „dobrom mestu“, uz naglasak na praćenje i pozitivnih i negativnih rizika.

Van Gefen dodaje da očekuje da ECB zadrži kamatne stope nepromenjene tokom cele 2026. godine, uz moguće povećanje projekcija privrednog rasta. Sličan stav izneo je i Marko Vagner (Marco Wagner) viši ekonomista Komercbanke, koji smatra da se Šnabel „oseća komforno“ sa tržišnim očekivanjima da bi sledeći potez mogao biti povećanje kamatnih stopa. Kao razlog navodi njeno uverenje da postoje rizici jačanja rasta i inflacije.

Ipak, Vagner ističe da ekonomisti ECB mogu imati drugačiji pogled na inflaciju. Prema njegovim rečima, projekcije bi mogle pokazati da će inflacija pasti ispod cilja od dva odsto u 2026. godini, a verovatno i u 2027. na oko 1,7 procenata, delom zbog odlaganja primene drugog sistema trgovine emisijama u EU (ETS 2) sa januara 2027. na januar 2028. godine.

To bi, prema Vagneru, bio argument protiv skorog povećanja kamatnih stopa. Njegov osnovni scenario ostaje da ključne kamatne stope ECB ostanu na sadašnjem nivou naredne dve godine.

Ipak, na srednji rok on deli zabrinutost Izabel Šnabel u vezi sa mogućim jačanjem inflacije, posebno zbog strukturnih faktora kao što su fiskalni paketi država evrozone i veća izdvajanja za odbranu, što bi moglo otvoriti prostor za povećanje kamatnih stopa u budućnosti. Podsetimo, ECB nije menjala visinu kamatnih stopa od jula.