Sukob unutar ECB oko buduće politike kamatnih stopa

Odluke Evropske centralne banke (ECB) će mnogo više bizi pod lupom kada kamatne stope padnu na nivo od oko tri odsto i kada se pojave sukobi oko toga šta je još potrebno da se inflacija drži pod kontrolom.

Iako je malo verovatno da će sledeća dva ili tri smanjenja kamatne stope na depozite sa trenutnog nivoa od 3,75 odsto izazvati velika trvenja, debata će tada naići na različite poglede u vezi sa inflacijom, ali i prelomnom tačkom u kojoj monetarna politika prestaje da ograničava ekonomski rast, kažu poznavaoci prilika za Bloomberg.

Sa padom inflacije, tržišta i analitičari smatraju da će troškovi pozajmljivanja doći do raspona 2-3 odsto.

„Što se referentne stope približavaju gornjem opsegu procene neutralne kamatne stope – to jest, što smo manje sigurni u to koliko je naša politika restriktivna – trebalo bi da budemo oprezniji da izbegnemo da sama politika postane faktor koji usporava dezinflaciju“, rekla je članica Izvršnog odbora ECB Izabel Šnabel (Isabel Schnabel).

Zvaničnici ECB se uglavnom slažu da postoji prostor za dalje smanjenje stopa, s tim da je rast potrošačkih cena i dalje u skladu sa njihovim izgledima za povratak na cilj od dva odsto do kraja sledeće godine.

Nakon početnog smanjivanja kamata iz juna, očekuje se nastavak u septembru i decembru – u skladu sa objavljivanjem kvartalnih ekonomskih projekcija.

Međutim, postoji manje harmonije oko toga koliku pretnju inflacija – koja je u avgustu iznosila 2,2 odsto – i dalje predstavlja. Važno je napomenuti i da ekonomija 20 nacija evrozone gubi zamah.

Kako piše Bloomberg, ekonomisti očekuju šest smanjivanja kamatnih stopa ECB do decembra 2025. ali njihov tempo je ključan.

Diskusije se po tom pitanju uveliko vode u 26-članom Upravnom savetu centralne banke evra.

S jedne strane, grčki clan Janis Sturnaras pozvao je zvaničnike da budu „jednako zabrinuti zbog prekoračenja, kao i zbog nižeg cilja inflacije“, a portugalski Mario Senteno je rekao da ECB mora „smanjiti inflaciju uz najmanju moguću žrtvu“ – što se odnosi na potencijalnu ekonomsku bol ako je politika suviše stroga tokom dugog vremenskog perioda.

Za njega opasnost predstavalja i povratak u okruženje niske inflacije, odnosno niskog ekonomskog rasta koji je prethodio pandemiji.

Nasuprot tome, hrvatski član i guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić izdvaja stabilan rast cena u sektoru usluga, koji je u avgustu dostigao 4,2 odsto, dok je predsednik Bundesbanke Joahim Nagel rekao prošle nedelje da ECB ne bi trebalo da snižava stope prebrzo jer je „nešto jači ekonomski oporavak može dodatno odložiti povratak na našu metu.“