Šuković: Kamatne stope u evrozoni su na poželjnom nivou i ne koče rast

Moguće je da dođe do daljeg smanjenja kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB), ali ne u ovom trenutku. Ukoliko bi inflacija kontinuirano nastavila da pada, onda bismo mogli da očekujemo dalji pad kamata. One su trenutno blizu poželjnog nivoa od oko dva odsto i ne koče ekonomski rast, rekao je za Biznis.rs ekonomista Danilo Šuković.

„EU je uspešno prevazišla prvi udar protekcionizma, odnosno rasta carina. Strah od toga je prošao i evro se zadržao na solidnom nivou. To je ogledalo stanja i efikasnosti evropske ekonomije. Evro je jak, a to je posledica više faktora. Na slobodnom tržištu snaga valute zavisi od stanja realne ekonomije. Rast carina koji se može opisati kao drastičan svakako bi nepovoljno uticao na evropski izvoz, a to bi značilo da evro mora da oslabi“, ocenio je Šuković.

Evropski ekonomisti očekuju da će ECB gotovo sigurno zadržati kamatne stope nepromenjene 30. oktobra, po treći put zaredom, nakon osam uzastopnih smanjenja od sredine 2024. godine, čiji efekti još nisu potpuni. Inflacija u evrozoni sada je blizu cilja od dva odsto, a ekonomski rast pokazuje znakove stabilizacije. Tržišta ne očekuju nove promene kamatnih stopa sve do 2026. godine, osim ako se ne dogodi neki spoljašnji šok.

Evropske državne obveznice su nedavno porasle u vrednosti, prateći kretanja američkih trezorskih zapisa. Prinos na desetogodišnje nemačke obveznice pao je na oko 2,55 procenata, što je najniži nivo od juna. Francusko tržište obveznica se takođe smirilo nakon što je agencija S&P neplanirano snizila rejting zemlje.

Analitičari ING banke smatraju da na evropske prinose trenutno više utiču globalni faktori, poput trgovinskih tenzija i američkih bankarskih rizika, nego domaće političke prilike. Ekonomisti predviđaju da će nemačka privreda postepeno oživeti, uz nulti rast ove godine, koji bi mogao da dovede do rasta bližeg „potencijalnom“ u 2026. godini. Veliki nemački fiskalni stimulansi trebalo bi da se preliju i na ostatak evrozone.

Istovremeno, kako navodi Šuković, rast inflacije se ne očekuje jer je evrozona praktično u stagnaciji. Imajući u vidu globalnu situaciju u svetu i probleme koji postoje, uslovi za ekonomsku konjukturu ne postoje, pa ne postoje ni uslovi za rast potražnje.

„Sve zavisi od toga kako će se rešiti dva velika problema na globalnom nivou, a to su rat u Ukrajini i protekcionistička politika koju je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp. To guši slobodnu ekonomiju, a samimi tim i ekonomski rast. Ta dva faktora koji koče ekonomiju guše potražnju, a čim ne raste potražnja nema razloga da rastu cene, pa dolazi do stagnacije“, navodi Šuković.

Od juna 2024. godine ECB je smanjila kamate osam puta, depozitna stopa je pala sa četiri na dva procenta, glavna refinansirajuća stopa iznosi 2,25 odsto, a marginalna kreditna stopa 2,50 odsto. Tržišta fjučersa trenutno predviđaju još jedno blago smanjenje od 0,25 procenata do septembra sledeće godine.

ECB očekuje da će se inflacija stabilizovati na 2,1 odsto u 2025. godini i pasti na 1,7 odsto u 2026. Osnovna inflacija (bez energije i hrane) trebalo bi da u proseku iznosi 2,4 odsto u 2025, zatim 1,9 odsto u 2026. i 1,8 odsto u 2027. godini.

Podaci Eurostata pokazuju da je u septembru ukupna inflacija iznosila 2,2 odsto, a osnovna inflacija 2,3 odsto na godišnjem nivou, što je blago ispod očekivanja.

„Evropska privreda je praktično u stagnaciji. Ako pogledamo nas, jer se naša kamatna stopa direktno oslanja na kamatnu stopu ECB, onda to ni kod nas neće značajnije uticati na rast cena. Ali kod nas je druga situacija – mi imamo dodatne probleme koji remete odnose na tržištu i cene iz drugih razloga skaču“, istakao je Šuković.

Prema njegovim rečima, u Srbiji imamo problem stabilnog kursa dinara – iako ekonomija slabi, a slabi i izvoz – što guši ekonomiju na duži rok.

„To se pokriva direktnim investicijama, doznakama iz inostranstva i prihodima od usluga. A kada ti prihodi počnu da presušuju, kao što je već slučaj sa inostranim investicijama, to će onda biti ogroman pritisak na dinar. U tom slučaju moraće da dođe do rasta zaduženosti i inflacije, a mi nemamo jaku izvoznu privredu, naš trgovinski bilans je negativan, zbog politike deviznog kursa koju smatram pogrešnom. To nam se može vratiti kao bumerang“, zaključio je naš sagovornik.