Sumnje u efikasno trošenje 500 milijardi evra za obnovu nemačke infrastrukture

Nemačka je za obnovu svoje izanđale infrastrukture odvojila ogromnih 500 milijardi evra. Hoće li, međutim, privreda uopšte uspeti da iskoristi mogućnosti fonda? Kelnski institut za nemačku privredu (IW) je bacio temeljan pogled na to pitanje.

Jedna od dve najveće prepreke efikasnoj realizaciji je manjak kvalifikovane radne snage, navodi IW u analizi. Druga je rast cena.

Građevinskoj industriji, naime, treba vremena da proširi kapacitete, posebno u planiranju i niskogradnji, a bez toga rast tražnje će usijati cene.

IW na kao poseban usko grlo ukazuje spore procedure planiranja i javnih nabavki, prenosi agencija DPA.

Bundestag je već usvojio zakon o posebnom fondu sa 500 milijardi evra za za infrastrukturu i klimatsku tranziciju, a Bundesrat, dom pokrajina nemačkog parlamenta, to treba da učini u petak.

Fond će narednih 12 godina finansirati niz infrastrukturinih investicija: obnovu mostova i železnice, energetiku i digitalizaciju, kao i ulaganja u bolnice, istraživanje i razvoj, sportske objekte, građevinske projekte i obrazovanje.

Od toga, 100 milijardi ide u Fond za klimu i transformaciju, posebnu kasu za projekte suzbijanja klimatskih promena, a još 100 milijardi biće usmereno ka pokrajinama.

IW upozorava da priliv tolikog novca može podstaći tražnju za robom i uslugama, pre svega u građevinarstvu, odnosno da prebrz rast tražnje može podgrejati inflaciju. To bi, pak, erodiralo snagu fonda.

Manjak kvalifikovanih radnika u građevinskoj industriji, od elektroinstalatera i pokrivača krovova, do inženjera niskogradnje, posebno je akutan problem. Nedostaje i stručnjaka u oblasti železničke gradnje, arhitekata, planera i drugih inženjera.

Institut nudi rešenja koje privreda već dugo zahteva, na primer ciljano privlačenje radnika iz inostranstva i doobuka nezaposlenih.

Naime, pre nego što krene realizacija nekog projekta, on mora da prođe fazu planiranja i odobravanja. To za sada može da potraje i decenijama, jer procedura je složena, a kapaciteti administracije nedovoljni.

Zato planiranje, javne nabavke i regulativa moraju „radikalno“ da se pojednostave, da raspoloživ kapacit može efikasnije da se koristi, navode autori studije. Dalje, neophodne je i dosledna digitalizacija planiranja i izgradnje.