Sve više zemalja uvodi zabranu društvenih mreža za decu

Australija je krajem 2025. postala prva država na svetu koja je uvela potpunu zabranu društvenih mreža za mlađe od 16 godina. Platforme TikTok, Instagram, Facebook i YouTube moraju da blokiraju maloletnike, a kompanijama koje ne poštuju zakon prete kazne do 49,5 miliona australijskih dolara (34,7 miliona američkih dolara). Ovaj potez pokrenuo je talas sličnih inicijativa širom sveta, jer raste zabrinutost zbog uticaja društvenih mreža na mentalno zdravlje i bezbednost dece.

U Evropi se formira sve stroži pristup. Velika Britanija planira da do kraja godine usvoji zabranu društvenih mreža za mlađe od 16 godina, koja bi stupila na snagu 2027. godine, dok istovremeno od kompanija kao što su Apple i Google zahteva da spreče širenje golih fotografija među decom. Francuska je već usvojila zakon kojim se zabranjuje pristup mlađima od 15 godina, ali još treba da ga potvrdi Senat. Danska planira istu granicu od 15 godina, uz mogućnost da roditelji dozvole pristup određenim mrežama deci od 13 godina naviše, prenosi Reuters.

Slične mere pripremaju i druge evropske zemlje. Grčka je, prema izvorima iz vlade, veoma blizu zabrane za mlađe od 15 godina, Poljska priprema zakon koji će obavezati platforme da proveravaju starost korisnika, a Slovenija radi na gotovo identičnom rešenju. U Španiji vlada premijera Pedra Sančeza želi da zabrani društvene mreže mlađima od 16 godina i uvede obaveznu proveru godina, dok je u Švedskoj državna komisija preporučila minimalnu starost od 15 godina.

Nemačka i Italija zasad imaju blaži režim. U Nemačkoj deca između 13 i 16 godina mogu koristiti društvene mreže samo uz saglasnost roditelja, mada organizacije za zaštitu dece smatraju da je kontrola slaba. U Italiji je roditeljska saglasnost potrebna do 14. godine, dok stariji mogu samostalno da otvaraju naloge. Norveška planira da podigne granicu za pristanak sa 13 na 15 godina, a paralelno priprema zakon koji bi uveo apsolutnu minimalnu starost od 15 godina za korišćenje društvenih mreža.

U Aziji je Kina među najrestriktivnijim državama. Peking je uveo takozvani „režim za maloletnike“, koji ograničava vreme provedeno na internetu i uvodi posebna pravila za aplikacije u zavisnosti od uzrasta deteta. Indija još nije donela nacionalni zakon, ali su visoki zvaničnici društvene mreže nazvali „predatorskim“, dok pojedine savezne države razmatraju model sličan australijskom. Malezija je već zabranila registraciju naloga osobama mlađim od 16 godina.

Turska je ove godine usvojila zakon kojim se zabranjuje korišćenje društvenih mreža mlađima od 15 godina, uz dodatna pravila za digitalne platforme i kompanije koje proizvode video igre. Ujedinjeni Arapski Emirati postali su prva arapska država koja je uvela minimalnu starost od 15 godina, zabranivši mlađima od tog uzrasta da otvaraju ili koriste lične naloge.

U Sjedinjenim Američkim Državama ne postoji jedinstvena savezna zabrana, ali je u Kongresu ojačala podrška zakonu koji bi obavezao kompanije da više vode računa o bezbednosti dece na internetu. Istovremeno, više američkih saveznih država već je usvojilo zakone koji zahtevaju roditeljsku saglasnost za maloletnike, mada su neki od njih osporeni pred sudovima zbog pitanja slobode govora.

Na nivou Evropske unije vodi se rasprava o zajedničkom pristupu. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) najavila je stroža pravila protiv „zavisničkog i štetnog dizajna“ društvenih mreža, dok je Evropski parlament prošle godine usvojio rezoluciju kojom se predlaže zabrana pristupa onlajn platformama i AI asistentima mlađima od 16 godina bez roditeljske saglasnosti, a potpuna zabrana za decu mlađu od 13 godina.

Sama tehnološka industrija trenutno uglavnom insistira na minimalnoj starosti od 13 godina. TikTok, Facebook i Snapchat formalno ne dozvoljavaju mlađima od toga da otvaraju naloge, ali organizacije za zaštitu dece upozoravaju da su postojeće kontrole slabe i da veliki broj dece mlađe od 13 godina u Evropi i drugim delovima sveta i dalje bez problema koristi društvene mreže.