Svetska privreda pod pritiskom protekcionističkih mera

Svetska privreda je sve više izložena negativnim uticajima jačanja protekcionističkih mera na globalnom nivou. Trend globalizacije, koji je od devedesetih godina značajno oblikovao svetsku trgovinu, zamenjen je trendom deglobalizacije međunarodnog tržišta, što se ogleda u porastu trgovinskih barijera i ograničenja. Pored toga, opada stepen integracije svetske privrede, jačaju nacionalni projekti i u prvi plan se ističe bezbednost proizvodnih lanaca, a ne, kao nekad, uštede u troškovima, navodi se u februarskom Izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije.

Evropska unija suočava se sa rastućim pritiscima u pokušaju da ojača svoju globalnu poziciju između protekcionističkih politika SAD i rastućeg uticaja Kine. Iako je 2024. godinu završila sa slabim privrednim rastom, prognoze za 2025. su nešto optimističnije, pa se tako očekuje blagi rast aktivnosti, stabilizacija inflacije i otpornost privatne potrošnje, što bi moglo podstaći ekonomski oporavak.

Međutim, politički rizici u Francuskoj i Nemačkoj, zajedno sa fiskalnim izazovima širom Starog kontinenta, mogli bi značajno uticati na ekonomski momentum.

Evropska unija pokušava da pronađe ujedinjeni glas u novoj globalnoj realnosti. Iako često potcenjuje sopstveni uticaj, istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose i Univerziteta Oksford pokazalo je da 55 odsto ispitanika veruje da EU može ravnopravno da pregovara sa SAD i Kinom, dok 71 odsto vidi EU kao ključnog saveznika, navedeno je u analizi pariske investicione banke Natixis.

Međutim, obnova diplomatskih odnosa Rusije i SAD protekle nedelje i početak njihovih pregovora o okončanju rata u Ukrajini, bez učešća Brisela i Kijeva, izazvala je novi talas nepoverenja u EU i njen globalni značaj.

Prema opštoj oceni analitičara, Evropa mora konačno da krene putem strateške autonomije ili će zauvek ostati zavisna od SAD i Kine, što bi je dovelo do gubitka značaja na globalnoj sceni.

Trgovinske tenzije sa SAD ponovo su u fokusu, naročito nakon pretnji američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) o uvođenju tarifa na uvoz automobila. Ipak, očekuje se blagi oporavak evropskog izvoza, koji je prethodno oslabio zbog povećane konkurencije iz Kine. EU sada raspolaže nizom mehanizama za potencijalnu trgovinsku odmazdu, uključujući ciljane tarife na određene američke industrije, što joj daje veći manevarski prostor nego tokom Trampovog prvog mandata.

Međutim, eskalacija trgovinskog rata mogla bi imati ozbiljne posledice, povećanje tarifa za 10 odsto smanjilo bi BDP evrozone za 0,5 odsto nakon godinu dana, a do jedan odsto nakon tri godine. Da bi se izbegao ovaj scenario EU mora zadržati jedinstvo u pregovorima sa SAD.

Uprkos slabom završetku 2024. godine (BDP je stagnirao u poslednjem kvartalu), prognoze za 2025. ostaju pozitivne. Ključni faktori oporavka biće trgovina i privatna potrošnja, koja je 2024. godine bila oslabljena zbog visokih stopa štednje. Očekuje se pad stope štednje, što bi, uz rast realnih prihoda, moglo podstaći potrošnju.

Inflacija se približava cilju Evropske centralne banke od dva odsto, pri čemu se očekuje smanjenje inflacije u uslužnom sektoru, što otvara prostor za smanjenje kamatnih stopa do juna.

Dugoročne kamatne stope trebalo bi da ostanu stabilne, sa očekivanim prinosima na desetogodišnje obveznice od 2,2 odsto za swap stopu i 2,4 odsto za nemačke državne obveznice.

Politička situacija u Francuskoj i Nemačkoj mogla bi imati značajan uticaj na investicionu klimu. Mogućnost vanrednih izbora u Franuskoj na leto donosi dodatnu nesigurnost koja može uticati na ekonomski rast. Francuska ekonomija stagnirala je sa rastom BDP-a od 1,1 odsto u 2024, dok poslovne ankete ukazuju na gubitak zamaha, posebno u proizvodnom sektoru.

Ključni problemi biće privatne investicije i nezaposlenost, koja bi mogla porasti na osam odsto do kraja godine, što je najviši nivo od sredine 2021. godine.

Uprkos ovim izazovima, Francuska ostaje otpornija od drugih evropskih ekonomija, zahvaljujući raznovrsnoj privredi, povoljnim demografskim trendovima i stabilnim institucijama.

Nemačku očekuju važni izbori, a nemački oporavak zavisiće od smanjenja birokratije, rešavanja visokih energetskih troškova i povećanja investicija. Iako CDU/CSU vodi u anketama, ključni izazov biće sprovođenje reformi koje podstiču privredni rast.

Evropske vlade suočavaju se sa rastućim dugovima, a Francuska i Italija moraju pažljivo upravljati svojim fiskalnim politikama. Italija je na putu ka budžetskom suficitu, dok Francuska zbog političke nesigurnosti ne može očekivati isti scenario.

Tekuća godina za Evropu je mešavina izazova i prilika. Iako se očekuje postepeni ekonomski oporavak, politička nestabilnost i fiskalni izazovi ostaju ključni faktori rizika. Francuska i Nemačka će igrati ključnu ulogu u određivanju investicione klime, dok će fiskalna disciplina biti presudna za dugoročnu stabilnost.

Jačanje protekcionizma trenutno predstavlja značajan rizik ostvarenja ekonomskih projekcija, zbog čega je i potrebna opreznost u vođenju monetarnih politika centralnih banaka, pa i Narodne banke Srbije, navodi se u februarskom Izveštaju o inflaciji NBS.

Sutra: Privredni rast Srbije na klackalici između globalnih i domaćih rizika