U ECB zabrinuti zbog prebrzog jačanja evra

Zvaničnici Evropske centralne banke počinju da strahuju da bi brzo jačanje evra moglo da ugrozi napore da se inflacija zadrži na dva odsto.

Jedinstvena valuta evrozone je ove godine ojačala oko 14 odsto u odnosu na dolar, kako poverenje u SAD opada — što pomaže u obuzdavanju rasta cena, koji trenutno tačno odgovara cilju ECB. Opasnost, međutim, leži u tome da bi taj rast mogao da pogura evro na nivoe koji bi doveli do inflacije ispod ciljanog nivoa, narušavajući konkurentnost.

Pošto je valuta na ivici najdužeg niza rasta u više od dve decenije, tema je zauzela važno mesto na godišnjem okupljanju ECB u Sintri, u Portugalu.

Potpredsednik ECB Luis de Guindos upozorio je da bi rast iznad nivoa od 1,20 dolara bio problematičan. Do tada, „možemo to donekle da zanemarimo“, rekao je za Bloomberg. „Nešto iznad toga bilo bi mnogo komplikovanije.“

Veliki deo uspona evra potiče od slabosti dolara, dok carinski napadi Donalda Trampa (Donald Trump) potkopavaju poverenje, šaljući investitore van granica SAD. Ta promena je u početku dočekana sa odobravanjem, ne samo zbog efekta na inflaciju, već i kao prilika da se ojača uloga zajedničke evropske valute na globalnoj sceni.

Pitanje sada glasi — koliko daleko evro može da ode? Trgovci predviđaju da bi prag koji je pomenuo Guindos mogao biti dostignut 2026. godine.

„Postoji određeno preusmeravanje investitora iz Evrope — ali i globalno — ka evru“, rekao je glavni ekonomista ECB Filip Lejn (Philip Lane) za CNBC. „Ono što smo do sada videli deluje održivo, ali naravno, veoma nas zanima šta će se dalje dešavati.“

Serija novih komentara o evru sugeriše da se barem neki donosioci odluka sve manje osećaju prijatno.

„Još uvek to ne žele da priznaju, ali jak evro će postajati sve veća briga“, rekao je Karsten Brzeski (Carsten Brzeski), šef makroekonomije u ING. „Na kraju, dodatno jačanje evra neće samo pojačati dezinflatorne pritiske, već i povećati rizik od ekonomske štete za izvoznu industriju koja već trpi — što bi bilo dovoljno da opravda dalje smanjenje kamatnih stopa.“

Dodavanje još jednog smanjenja depozitne kamate — pored dosadašnjih osam — pomenuo je i guverner centralne banke Letonije Martins Kazaks u odvojenom intervjuu. Tržišta i analitičari očekuju još jedno smanjenje ove godine, na 1,75 odsto, nakon pauze u julu.

„Kurs je ove godine znatno porastao i to će imati uticaj i na inflaciju“, rekao je Kazaks. „Ako bi evro značajno dodatno ojačao, to bi uticalo i na inflaciju i na izvoz, što bi moglo da pretegne ka još jednom smanjenju stope.“

Na panelu u Sintri, zajedno sa predsednikom američkih Federalnih rezervi Džeromom Pauelom (Jerome Powell) i drugim guvernerima centralnih banaka, predsednica Kristin Lagard (Christine Lagarde) nije želela da komentariše kurs, ali je rekla da bi 2025. mogla biti ključna godina za dolar.

„To se neće dogoditi preko noći, ali očigledno je da je nešto narušeno, i pitanje je da li to može da se popravi ili će ostati narušeno — mislim da o tome još nije donet sud“, rekla je Lagard.

Skok evra, koji je Lagard ranije opisala kao „kontraintuitivan, ali opravdan“, jedan je od pokazatelja koje će donosioci odluka uzimati u obzir pri određivanju kamatnih stopa. Za Gediminasa Simkusa iz Litvanije, brzina jačanja evra je nešto što ECB mora posebno pažljivo da prati.

„U istorijskom smislu, kurs nije neobičan“, rekao je u intervjuu. „Ali brzina prilagođavanja znači da to moramo ozbiljno da shvatimo.“