U Evropskoj centralnoj banci spremaju se promene na rukovodećim funkcijama

Evropska centralna banka ulazi u dvogodišnji period velikih promena, tokom kojeg će biti zamenjeno dve trećine njenog najvišeg rukovodstva — uključujući i predsednicu Kristin Lagard (Christine Lagarde).

Planirana rekonstrukcija šest članova Izvršnog odbora — koja je oblikovana koliko političkim uticajima, toliko i ličnim kvalifikacijama — mogla bi da počne već ove nedelje kada se ministri finansija evrozone sastanu u Luksemburgu. Ovaj sastanak pružiće priliku da se započne razgovor o nasledniku Lagardinog zamenika, Luisa de Guindosa.

Koje države članice budu predložile kandidate i koje ih budu podržale, moglo bi da ukaže na njihove ambicije za važnije pozicije koje se otvaraju kasnije — mesto glavnog ekonomiste i predsednika, oba planirana za 2027. godinu, piše Bloomberg.

Nemačka i Francuska, najveće ekonomije evrozone, već imaju svoje ciljeve u vezi s tim funkcijama. Uz Italiju, one tradicionalno imaju svoje predstavnike u odboru.

U trku se uključuju i Španija i Holandija, dok istočnoevropske zemlje pokušavaju da dobiju svoje prvo mesto, a južne traže priznanje za uspešan izlazak iz dužničke krize, u boljoj formi od mnogih severnih partnera.

Ključno pitanje biće očuvanje ravnoteže između velikih i malih zemalja, severa i juga, kao i — idealno — rodne ravnopravnosti. Za novajlije, izazovi idu daleko izvan samog određivanja kamatnih stopa. Oni uključuju vođenje šireće monetarne zone kroz strukturne promene, navigaciju u globalnom poretku punom tenzija i uvođenje digitalne valute čiji je cilj da ojača ekonomsku bezbednost i poziciju evra na međunarodnoj sceni.

Među onima koji se pominju kao mogući naslednici De Guindosa nalazi se guverner Centralne banke Finske, Oli Ren (Olli Rehn) — iskusan političar i kreator politika koji je karijeru gradio na spoju centralnog bankarstva i politike.

Ren je tri puta bio evropski komesar, obavljao funkciju ministra privrede svoje zemlje i bio i nacionalni i evropski poslanik, što ga čini ozbiljnim kandidatom. Njegov umereni stav u monetarnoj politici dodatno širi njegovu privlačnost, ali bi mogao imati snažnu konkurenciju u kandidatkinjama s iskustvom na visokim pozicijama u centralnim bankama — poput Portugalke Klare Rapozo (Clare Raposo) i Grkinje Kristine Papakonstantinu (Christine Papaconstantinou).

Njihove zemlje već su ranije imale potpredsednika ECB, dok bi se u trku mogao uključiti i aktuelni guverner Grčke, Janis Sturmaras (Yannis Stournaras).

Ipak, pojedine države mogle bi radije da podrže ženu za potpredsednicu, kako bi kasnije predložile muškarca za predsedničku funkciju.

Među imenima koja se često pominju su i Špankinja Nadia Kalvino (Nadia Calvino), predsednica Evropske investicione banke, te Marija Luis Albukerke (Maria Luis Albuquerque), komesarka za finansijske usluge iz Portugala. Italija se verovatno neće kandidovati, s obzirom na to da je njen predstavnik Pjero Ćipolone (Piero Cipollone) tek dve godine u osmogodišnjem mandatu u Izvršnom odboru.

Još jedno ime koje privlači pažnju je Boris Vujčić, guverner hrvatske centralne banke koji je vodio zemlju kroz proces uvođenja evra 2023. godine. Njegove kvalifikacije ga takođe svrstavaju među potencijalne kandidate za glavnog ekonomistu – funkciju koju je 2019. Preuzeo Filip Lejn (Philip Lane) nakon što nije uspeo da postane potpredsednik.

Glavni ekonomista

Ova pozicija, iako niže rangirana i slabije plaćena od potpredsedničke, nosi veću moć. Pored ključnih kvartalnih prognoza, glavni ekonomista predlaže visinu kamatnih stopa na sastancima o monetarnoj politici.

To čini poziciju posebno privlačnom za Francusku, koja verovatno neće osvojiti treći predsednički mandat nakon Kristine Lagard i Žan-Klod Trišea (Jean-Claude Trichet), ali želi da zadrži snažan uticaj.

Mogući kandidat je Lorens Bun (Laurence Boone), bivša glavna ekonomistkinja OECD-a, savetnica predsednika Fransoa Olanda (Francoisa Hollande) i Emanuel Makrona (Emmanuel Macron), a sada direktorka Santanderovih francuskih operacija. Ostala potencijalna imena su profesorka ekonomije Helen Rej (Helene Rey), zamenica guvernera Banke Francuske Anjes Benasi-Ker (Agnes Benassy-Quere) i glavni ekonomista MMF-a Pjer-Olivije Gurinša (Pierre-Olivier Gourinchas).

Nemačka bi takođe mogla biti zainteresovana ako predsednička funkcija bude van njenog domašaja. Tu je poziciju držala dva puta — najpre Otmar Ising (Otmar Issing) na početku ere evra, a zatim Jirgen Stark (Juergen Stark).

Predsedništvo

Trka za naslednika Kristine Lagard počela je još pre nego što je ona preuzela dužnost, jer je njen prethodnik Mario Dragi (Mario Draghi) navodno „pripremao teren“ za Španca Pabla Ernandeza de Kosa (Pablo Hernandez de Cosa).

De Kos je od 2018. do 2024. vodio špansku centralnu banku, pre nego što je postao šef Banke za međunarodna poravnanja. Iako ima impresivnu karijeru, njegove političke veze i činjenica da je tek nedavno preuzeo novu funkciju smanjuju njegove šanse.

Klas Not (Klaas Knot) je još jedan ozbiljan kandidat. Četrnaest godina bio je na čelu holandske centralne banke, što ga je činilo najdugovečnijim članom Saveta guvernera kada je u junu otišao u penziju. Sa iskustvom u ekonomiji, nadzoru i vođenju Saveta za finansijsku stabilnost, Not se često navodi kao Lagardin favorit.

U nedavnom podkastu Lagard ga je opisala kao „odgovarajućeg naslednika“: „Ima intelekt, izdržljivost i sposobnost da uključuje ljude — što je retka i veoma potrebna veština“, rekla je.

Šanse njih dvojice u velikoj meri zavise od Nemačke, čija vlada razmatra mogućnost da po prvi put osigura predsedničku funkciju.

Predsednik Bundesbanke Joahim Nagel (Joachim Nagel) bio bi očigledan izbor — delom i zbog svojih napora da zauzme umerenu poziciju sa širim političkim prihvatanjem. Ipak, politička podrška mogla bi biti problematična jer dolazi iz partije prethodnika kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz).

Zainteresovana bi mogla biti i Izabel Šnabel (Isabel Schnabel), čiji mandat u Izvršnom odboru ističe samo dva meseca nakon Lagardinog. Iako bi njena trenutna funkcija mogla predstavljati prepreku, pravnici ECB-a veruju da bi se to moglo prevazići pravnim rešenjem pronađenim još 2018.

Ono što ne ide u prilog Nemačkoj jeste činjenica da već drži druge ključne evropske funkcije — najpre predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen (Ursulu von der Leyen), na mandatu do 2029, ali i Klaudije Buh (Claudia Buch) na čelu Nadzornog odbora ECB.

Moguće je, naravno, i iznenađenje: Lagardin izbor pokazao je da više nije neophodno biti ekonomista ili imati centralnobankarsko iskustvo da bi se stiglo do vrha ECB.

Mesto u Izvršnom odboru

Pozicija koja će se osloboditi istekom neobnovljivog mandata Izabel Šnabel krajem 2027. mogla bi da posluži kao rezervna opcija za Nemačku i Francusku, ukoliko ne uspeju da obezbede funkcije ranije. Alternativno, to bi mogla biti prilika za manje zemlje.

Taj položaj mogao bi da bude i najbolja šansa istočne Evrope — bilo kroz Borisa Vujčića, bilo kroz druge kandidate poput Martina Kazaksa iz Letonije ili Boštjana Vaslea iz Slovenije.

Još jedno mesto moglo bi da se otvori ako Frank Elderson odluči da ode ranije, nakon što mu istekne petogodišnji mandat potpredsednika Nadzornog odbora naredne godine. U skladu s tradicijom, Elderson bi mogao da se povuče i u slučaju da njegov sunarodnik Not postane predsednik.