U Italiji će u naredne četiri godine zbog starosti radna mesta napustiti oko 100.000 lekara

Još 2000. godine, Francuska, Italija i Španija ocenjene su kao zemlje sa najboljim zdravstvenim sistemima na svetu. Međutim, više od dve decenije kasnije i jednu globalnu pandemiju kasnije, situacija se promenila. Obustavljeno finansiranje u kombinaciji sa rastućim troškovima za brigu o starima ukazuje na to da se evropski sistemi bore da ispune svoje obećanje da će pravično pružati usluge “od kolevke do groba”.

U bliskoj budućnosti, možda će biti manje radnika na prvoj liniji fronta koji će moći da pomognu da situacija ispravi.

Prošle godine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je izveštaj prema kome se starenje zdravstvenih radnika u Evropi karakteriše kao “tempirana bomba”. U Francuskoj je skoro polovina lekara starija od 55 godina. U Italiji, medicinsko udruženje predviđa da će oko 100.000 lekara iz javnog sektora podneti ostavke ili otići u penziju u naredne četiri godine zbog starosti, piše Bloomberg.

“Zaista moramo da navedemo države da ovo ozbiljno shvate”, rekao je Tomas Zapata, regionalni savetnik za zdravstvenu radnu snagu SZO u Evropi, koji je ujedno i koautor navedenog izveštaja.

“Vreme da delujemo je sada”, kaže on.

Opterećene do krajnjih granica tokom pandemije virusa Covid-19, mnoge od zdravstvenih službi su upravo pretrpele jednu od najgorih zima u svojoj istoriji, a neke se potencijalno nalaze i na prelomnoj tački.

Krajem 2022. godine, talasi gripa, korona virusa i respiratornog sincicijalnog virusa, ponovo su napunili su prostorije za hitne slučajeve. Medicinski radnici od Rima do Berlina napustili su radna mesta zabrinuti zbog nedostatka osoblja i plata. Usred rastuće potražnje, skoro sve zemlje u EU prijavile su nestašice antibiotika.

Ta situacija je pogoršana i sve većim strukturalnim problemima. Izvan velikih gradova sve je teže pronaći lekara u oblasti primarne zdravstvene zaštite ili hitnu pomoć sa specijalizovanom opremom. U bogatijim zemljama u bolnicama rade zdravstveni radnici koji su došli iz siromašnijih susednih zemalja. A medicinske sestre, koje su često zadužene da nadoknade zastoje, sve češće imaju “sindrom pregorevanja”, navodi SZO.

“Pandemija korona virusa pokazala je krhkost zdravstvenih sistema i važnost snažne i otporne radne snage u zdravstvu. Moramo da odgovorimo na izazove sa kojima se suočava naša zdravstvena radna snaga. Zdravlje i dobrobit naših društava su u pitanju.“, rekao je na samitu SZO na visokom nivou u Rumuniji 22. marta Hans Klug (Hans Kluge), regionalni direktor SZO za Evropu.

Učiniti zdravstvene sisteme otpornijima zemlje OECD grupe će u proseku koštati oko 1,4 odsto više BDP-a u odnosu na nivoa koji su trošile pre pandemije, navodi se u izveštaju ove organizacije koji je objavljen u oktobru. Više od polovine te dodatne potrošnje, kako sugerišu autori izveštaja, trebalo bi da bude za namenjeno osoblje na prvoj liniji fronta — medicinske sestre i negovatelje.

U poređenju sa drugim regionima, Evropa je u boljoj situaciji od proseka u pogledu broja lekara i medicinskih sestara po glavi stanovnika. Ipak, sama ta činjenica ne oslikava sveukupnu situaciju. Mnogi zdravstveni radnici skoncentrisani su u gradovima, a širom kontinenta, udeo lekara opšte prakse, ključnih čuvara za svakodnevnu negu, je opao.