Upitan ekonomski oporavak u evrozoni – svi sastojci su tu, ali rezultata nema

Potrošači u evrozoni ne žure da sa povećanjem tražnje – što je navelo pojedine analitičare da se zapitaju da li će ekonomski oporavak zaista “stići na vreme”.

Rast u bloku od 20 zemalja, koji je bio bolji u prvoj polovini godine, ipak posrće. Proizvodnja je i dalje u zastoju, domaćinstva ne uspevaju da nadoknade zastoj, a raspoloženje je ispod nivoa pre pandemije.

Sa inflacijom koja se sada približava ciljanom nivou od dva odsto, neki zvaničnici Evropske centralne banke vide uzdrmanu ekonomiju kao još jedan razlog za nastavak smanjenja kamatnih stopa ove nedelje.

Ukoliko se slični pokazatelji nastave do 2025. godine, a inflacija padne ispod cilja, investitori i analitičari smatraju da bi moglo biti potrebno dramatičnije monetarno popuštanje.

„Izgleda da je spor rast u poslednje vreme postao veća briga za ECB“, rekao je za Bloomberg Sajmon Vels (Simon Wells), glavni ekonomista u HSBC za tržište evrozone. „Tako da bi meka potrošnja mogla da nagne kreatore politike u pravcu većeg popuštanja.”

Na papiru, svi sastojci za oporavak potrošnje su na mestu – godišnja inflacija se povukla na 2,2 odsto sa maksimuma od 10,6 odsto, nezaposlenost je na rekordno niskom nivou, prihodi rastu brže od cena, a pad troškova zaduživanja čini hipoteke jeftinijim.

„Glavna stvar je da je inflacija zaista značajno smanjena i da su kamatne stope počele da se smanjuju“, rekao je prošle nedelje šef letonske centralne banke Martins Kazaks. „To je veoma dobro za javnost jer kupovna moć počinje da raste.”

Ipak, uprkos tim faktorima — kao i dvostrukim podsticajima: iz Nemačke koja je bila domaćin Evropskog prvenstva u fudbalu; i iz Francuske sa Letnjih olimpijskih igara — potrošnja je prigušena. Potrošnja domaćinstava pala je za 0,1 odsto u drugom kvartalu, saopštio je u petak Eurostat.

U Nemačkoj, najvećoj od 20 ekonomija evrozone, čak je i više opala u istom periodu, a poverenje među domaćinstvima je od tada dodatno opalo usled otpuštanja i nesolventnosti preduzeća. Recimo, Volkswagen je prošle nedelje zadao novi udarac, rekavši da bi mogao da zatvori fabrike na svom domaćem tržištu po prvi put u svojoj 87-godišnjoj istoriji.

„Očekivali smo da će potrošnja doprineti rastu u Nemačkoj, ali to se još nije dogodilo“, istakao je Olaf Roik, glavni ekonomista u Nemačkom udruženju maloprodaje, u komentaru za Bloomberg. „Naše nade sada leže u drugoj polovini godine.“

Jug Evrope, iako napreduje bolje, takođe se suočava sa preprekama, posebno kada su zemlje poput Italije i Španije smanjile potrošnju za osnovne troškove života.

„Domaćinstva mogu očekivati da će fiskalna politika biti manje povoljna u narednoj godini jer svaka privreda mora da uloži napore da smanji svoj dug“, rekla je ekonomistkinja Cofacea Lorin Pividal (Laurin Pividal).