Više od petine mladih u EU radi tokom školovanja

U Evropskoj uniji je tokom 2021. godine bilo zaposleno 23 odsto mladih od 15 do 29 godina koji su u sistemu formalnog obrazovanja, dok je tri odsto tražilo posao i bilo nezaposleno, odnosno bili su dostupni za prvo zaposlenje. Međutim, većina ove starosne grupe (73 procenta) bila je van tržišta radne snage (ni zaposleni ni nezaposleni), pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

„Omogućiti mladima dobro obrazovanje je važan cilj, na kraju krajeva oni određuju budućnost. Ipak, brzina prelaska mladih ljudi iz sistema formalnog obrazovanja na tržište rada uveliko varira među zemljama članicama EU“, jedan je od zaključaka istraživanja Eurostata.

Dodaje se da u nekim zemljama mladi ljudi počinju da rade, na primer honorarno ili tokom vikenda, još dok se školuju. Ovo je, kako je naglašeno, određeno nacionalnim sistemima obrazovanja i obuke, ali i drugim faktorima kao što su karakteristike nacionalnog tržišta rada i kulturološke razlike.

Holandija je članica EU koja je 2021. godine imala najveći udeo studenata i učenika uzrasta od 15 do 29 godina koji su bili zaposleni dok su se još školovali (70 odsto). Slede Danska (49 procenata) i Nemačka (42 odsto).

Nasuprot tome, izveštaj pokazuje da je najniži udeo zabeležen u Rumuniji (dva procenta), Slovačkoj (četiri odsto), Mađarskoj i Bugarskoj (obe po pet procenata).

Najviše studenata i učenika uzrasta od 15 do 29 godina koji su bili nezaposleni (što znači da su tražili posao i bili spremni da počnu da rade tokom studiranja) evidentiran je u Švedskoj (14 odsto), zatim Finskoj (devet procenata) i Holandiji (sedam odsto). S druge strane, manje od jednog procenta pripadnika ove starosne grupe bilo je nezaposleno u Češkoj, Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj.

Razlike između polova

U 2021. godini udeo žena koje učestvuju u formalnom obrazovanju bio je veći od muškaraca, posebno u starosnoj grupi od 20 do 24 godine (54 odsto žena u poređenju sa 45 procenata muškaraca).

U pogledu radnog statusa i učešća u obrazovanju, najveći broj muškaraca starosti između 20 i 24 godine nije bio ni u sistemu formalnog obrazovanja, niti zaposlen (39 odsto). U međuvremenu, najveći udeo žena u istoj starosnoj grupi bio je u sistemu obrazovanja i van radne snage (34 procenata).

Za starosnu grupu od 25 do 29 godina polne razlike se smanjuju kada je u pitanju školovanje, jer se udeo muškaraca i žena donekle izjednačava. Međutim, razlike se javljaju kada su u pitanju ljudi koji nisu u sistemu formalnog obrazovanja (većina ove starosne grupe).

Udeo muškaraca uzrasta od 25 do 29 godina koji nisu bili u sistemu formalnog obrazovanja, niti zaposleni bio je znatno veći od učešća žena (70 prema 62 procenta). S druge strane, više žena nego muškaraca nije bilo u sistemu formalnog obrazovanja i van radne snage (16 procenata u poređenju sa sedam odsto).