Vučković: Mali plus evrozone u trećem kvartalu suštinski ne menja ništa

Evrozona je tu negde oko nule, mali plus u trećem kvartalu ništa suštinski ne menja. Evrozona je u problemu, ona već zaostaje poslednjih 20 godina za Amerikom i to se vidi u odnosu između SAD i Nemačke. Amerika je na oko 80.000 dolara BDP-a po glavi stanovnika, a Nemačka na oko 50.000, tako da se zaostajanje nastavlja, kaže za Biznis.rs ekonomista Vladimir Vučković, povodom najnovijeg izveštaja o rastu u evrozoni.

Ekonomija evrozone porasla je za 0,4 odsto u trećem kvartalu 2024. godine, prema drugoj proceni koju je Eurostat objavio u četvrtak. Podaci su pokazali da je BDP i u celoj EU porastao za 0,4 odsto u istom periodu.

BDP evrozone porastao je na godišnjem nivou za 0,9 odsto, što se poklapa sa preliminarnom procenom i očekivanjima tržišta, prema podacima koje je objavila Kancelarija za statistiku EU.

Prema Eurostatu, Irska je zabeležila najbrži rast od oko dva odsto, dok su Kipar i Litvanija zauzeli drugo i treće mesto sa rastom od jedan i 1,1 procenat. S druge strane, italijanska ekonomija je stagnirala, dok je BDP Letonije opao za 0,4 odsto.

„Amerika ima rast BDP-a od oko 2,5 do tri odsto, a evrozona je oko nule, i to nije od juče i nije samo zbog aktuelnih kriza kao što je rat u Ukrajini, nego je to zaostatak u konkurentnosti Evrope. Premalo je inovacija, previše regulacija, previše birokratije, slaba je veza između nauke i biznisa. Evropa je jednostavno upala u neku letargiju i nikako da se iščupa odatle. Ovi podaci to ne menjaju, sigurno ništa suštinski“, ocenio je Vučković.

Prema podacima Eurostata, promena zaposlenosti u evrozoni za treći kvartal iznosila je 0,2 odsto na kvartalnom i jedan odsto na godišnjem nivou. Pored toga, industrijska proizvodnja na Starom kontinentu pala je za dva odsto na mesečnom i za 2,8 odsto na godišnjem nivou u septembru, što je ispod tržišnog konsenzusa.

Podaci o BDP-u i tržištu rada evrozone privukli su pažnju investitora koji razmatraju moguće smanjenje kamatnih stopa ECB za 50 baznih poena u decembru. Kurs evra i dolara u odnosu na podatke iz evrozone nalazi na godišnjem minimumu zbog pomešanih podataka i na vrednosti od 1,0519 dolara, što predstavlja dnevni pad od 0,42 odsto nakon objave podataka.

Prema ocenama evropskih analitičara, podaci o rastu BDP-a i tržištu rada pružaju određeni optimizam, ali tarife koje bi SAD mogle uvesti oslabile bi potražnju i stvorile pritisak na tržište rada i privatnu potrošnju koja čini više od 50 odsto BDP-a evrozone. Američke tarife posebno bi mogle pogoditi auto-industriju i luksuzne brendove evrozone.

„Što se perspektive tiče, menjaće se okolnosti. Mislim da će s dolaskom (novoizabranog američkog predsednika Donalda) Trampa biti i plus i minus. Veliko pitanje su odnosi u trouglu Amerika-Kina-Evropa, odnosno kako će se oni dalje razvijati. Mislim da će Tramp na duži rok doneti neke promene u vrednostima, da će se i Evropa više prikloniti preduzetničkom duhu, da će manje imati manje obzira prema takozvanim ugroženim grupama i „woke“ kulturi, a da će više da se pozabavi suštinom, a to je kako da ljudi posluju i kako da smanje taj zaostatak koji imaju“, naveo je Vladimir Vučković.

On smatra da će se verovatno nastaviti protekcionizam i Amerike i Evrope, sudeći prema nedavnom izveštaju Marija Dragija (Mario Draghi). Prema Vučkovićevim rečima, postoji nesloga između zemalja jer su Nemci koji imaju veći interes u Kini protiv toga, dok su neke druge zemlje protekcionistički nastrojene.

„Evropa se opet suočava sa izazovom, kako da unutar naizgled jedinstvene integracije pomiriti različite interese, a to je ključni problem. Sve sam veći pesimista u pogledu funkcionisanja EU koja zaostaje već 20 godina, a tu su nagomilani ekonomski i socijalni problemi“, kazao je Vučković.

Daniel Kral, evropski makro specijalista u Oxford Economicsu, ukazao je na ranjivost ključne auto-industrije evrozone.

„EU (a posebno nemačka) auto-industrija je pod pritiskom zbog opadajuće prodaje i viška kapaciteta u Kini, protekcionističkih politika SAD i strožih klimatskih propisa kod kuće. Ući će u težak period ako nova američka administracija uvede značajne tarife“.

Njegova procena slaže se sa upozorenjem predsednika Bundesbanke, Joakima Nagela, koji je naglasio da bi nemačka ekonomija mogla doživeti pad od jedan odsto ako Tramp uvede nove tarife.