Fon der Lajen: „Evropa da razvija sopstvenu odbranu“

Borbe protiv pandemije Covid-19 i protiv klimatskih promena biće glavni prioriteti Evropske unije u narednoj godini, najavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) tokom redovnog godišnjeg obraćanja Evropskom parlamentu u Briselu.

„Brisel je početkom godine bio oštro kritikovan zbog sporog uvođenja vakcinacije u poređenju sa SAD, Velikom Britanijom i Izarelom, ali sada je 72 odsto odraslih potpuno vakcinisano, što je viša stopa nego u SAD. Danas, i protiv svih kritičara, Evropa je među svetskim liderima“, rekla je Fon der Lajen, prenosi Euronews.

Ona je upozorila na „razmere nepravde i stepen hitnosti“, koji su očigledni, jer je manje od jedan odsto doza vakcine protiv korona virusa primenjeno u zemljama sa niskim prihodima. Predsednica EK najavila je da će EU povećati svoju donatorsku obavezu za dodatnih 200 miliona doza vakcina do sredine iduće godine i predložila ulaganje dodatnih 50 milijardi evra u zdravstvo do 2027. godine.

Za predstojeći globalni klimatski samit COP26 Fon der Lajen je ocenila da predstavlja „trenutak istine“, kao i da će EU pojačati finansiranje programa zaštite od klimatskih promena za dodatne četiri milijarde evra do 2027. godine. Prema ranijem dogovoru, svet se obavezao da će obezbediti po 100 milijardi dolara godišnje, a EU je u tome učestvovala sa 25 milijardi. Ona je pozvala SAD da pojačaju finansiranje, a EP da podrži borbu protiv energetskog siromaštva.

Fon der Lajen je istakla da je nakon nedavnih događaja u Avganistanu pojačana potreba da EU razvije sopstvene odbrambene kapacitete. Ona je navela da je od „vitalnog“ značaja za države članice EU da poboljšaju obaveštajnu saradnju, kako bi razumele pretnje u svom okruženju i dovelo do zajedničkog delovanja.

Ona je predložila odricanje od PDV pri kupovini odbrambene opreme koja je razvijena u Evropi, ističući da bi to imalo dodatnu prednost u smanjenju trenutne zavisnosti (od NATO). Kada je reč o „sajber odbrani“, ona je pozvala države članice da „grupišu“ svoje resurse, navodeći da je „vreme da Evropa pređe na sledeći nivo“.

Prema njenim rečima, predloženi novi akt o migracijama i azilu pruža sve što je potrebno za upravljanje različitim vrstama situacija, ali se požalila da je napredak u zakonodavstvu bio „bolno spor“. „Ovo se na kraju svodi na pitanje poverenja Evropljana da se migracijama može upravljati. Verujte da će Evropa uvek ispuniti svoju trajnu dužnost prema najugroženijima“, rekla je predsednica EK.

Ona je izrazila zabrinutost zbog određenih događaja u državama članicama u vezi sa vladavinom prava i upozorila da je Brisel „odlučan“ da brani vrednosti na kojima je izgrađena EU, uključujući demokratiju, vladavinu prava, slobodu govora i nezavisnost medija. Poljska je izazvala nezadovoljstvo u Briselu nakon reforme pravosuđa i zabrane abortusa. Varšava je odbacila suprotnu odluku vrhovnog suda EU, a i u Nemačkoj je Ustavni sud osporio nadležnost Suda pravde EU i Evropske centralne banke.