Evropa od Britanije za Brexit traži 47,5 milijardi evra

Spor oko cene razvoda Evropske unije i Velike Britanije svakako je najteži deo u pregovorima o Brexitu. Krajem 2018. godine, kada je sačinjen izlazni ugovor za Brexit, Vlada u Londonu govorila je o sumi između 40 i 45 milijardi evra, koliko će Britanija morati da uplati u evropske fondove. Tada, ali i nakon što je sporazum stupio na snagu krajem januara 2020. godine, niko nije dao precizan iznos vrednosti odlaska jedne od, do tada, ključnih članica Unije.

Međutim, kako objavljuje irski RTE, prema Izveštaju o budžetu EU za 2020. godinu, Brisel je cenu razvoda ipak izračunao. Britanija će morati u EU kasu morati da uplati 47,5 milijardi evra, a već narednih meseci, odnosno do kraja godine 6,8 milijardi evra.

Najveći deo iznosa, oko 35 milijardi evra, čine sredstva koje su Britanci prethodnih godina koristili zahvaljujući raznim višegodišnjim programima EU. Penzijske rezerve iznose oko 14,5 milijardi evra. Konačna cifra – 47,5 milijardi evra rezultat je činjenice da Velika Britanija i dalje ima pravo na određene isplate iz budžeta EU, i nakon konačnog izlaska iz Unije.

Podatak o ceni razvoda objavljen je u Briselu u četvrtak, a već u petak stigle su i reakcije zvaničnog Londona. Portparol Borisa Džonsona (Boris Johnson) rekao je novinarima da Britanska vlada ne “prepoznaje tu cifru”.

“To je procena koju je EU izradila za svoje interne, računovodstvene svrhe.  Na primer, ne pominje se novac koji se duguje Velikoj Britaniji, što bi trebalo da umanji iznos koji mi plaćamo Briselu”, rekao je premijerov portparol.

Prema procenama eksperata, poput Jana Bega (Iain Begg), profesora na Evropskom institutu Londonske škole biznisa „iznos koji sada pominje Brisel je sigurno viši od onoga što se očekivalo u Velikoj Britaniji i da nema sumnje da će ovo izazvati snažne kritike nekih, posebno evroskeptičnih poslanika i političara”

“Povećanje iznosa biće donekle ublaženo blagom apresijacijom funte prethodnih meseci”, istakao je Beg.

Britanija je, inače, do kraja prošle godine, i pored Sporazuma o Brexitu, bila deo unutrašnjeg tržišta EU, u fazi tranzicije, pa je, sa tim u skladu, i uplaćivala određena sredstva u zajedničku, evropsku kasu. Iako bi ovo mogao da bude dodatni argument u konačnom prebijanju računa, iz Brisela poručuju da je Evropska komisija „baš za toliko i umanjila razliku između svoje i britanske kalkulacije“.