EVROPA OTVARA KASU Srbiji oko 700 miliona evra za pomoć kompanijama tokom krize

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobriće tri puta veća sredstva za pomoć kompanijama u Evropskoj uniji. Pre mesec dana bilo je najavljeno da će sredstva iznositi oko milijardu, međutim povećana su na tri milijarde evra, rekla je za Tanjug direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan Žužana Hargitai (Zsuzsanna Hargitai).

Od ukupnog iznosa od tri milijarde evra, Zapadnom Balkanu namenjeno je zajedno sa kapitalnim ulaganjima od 1,3 do 1,5 milijardi, a Srbiji između 700 i 750 miliona evra. Od iznosa namenjenog našoj zemlji, oko 40 odsto novca će biti usmereno kao podrška preduzećima zbog situacije sa pandemijom.

Za domaća preduzeća opredeljeno je oko 400 miliona evra a za kredite mogu da apliciraju pored mikro, malih i srednjih firmi i velike kompanije, kao i državna preduzeća kojima se za sada na raspolaganje stavlja oko 150 miliona evra.

Evropska banka za obnovu i razvoj saopštila je 13. marta da namerava da u cilju prevazilaženja poteškoća zbog pandemije korona virusa kroz „Paket solidarnosti“ izdvoji milijardu evra za pomoć kompanijama koje posluju u operativnim regionima EBRD.

„Pre mesec dana smo odobrili takozvani ‘Paket solidarnosti’. To je bio početak. Sada ćemo ići na naš Upravni odbor da to tri puta povećamo“, kaže Hargitai. Kroz ubrzane procedure, odobravaće se krediti za obrtna sredstva za mala i srednja preuzeća ali isto tako i za velike firme, za finansiranje trgovine, odnosno izvoza i uvoza.

Prošle nedelje EBRD pokrenuo projekat savetodavnih usluga za gradove u Srbiji jer se bliži revizija godišnjih budžeta, a kako bi gradovi i opštine mogli da preusmere novac u borbu protiv korone. „Imamo već konsultante koji bi mogli raditi, na primer, sa šest gradova u Srbiji da im pomognu“. Hargitai objašnjava da su gotovo svi investitori kojima je EBRD obezbedio podršku za ulaganje u Srbiji nastavili sa realizacijom investicija u ovoj godini, osim jedne investicije stranog ulagača koji će nastaviti kada se aktuelna kriza umiri.

Pregovara se, kaže ona, i finansiranje sektora za upravljanje čvrstim otpadom pa EBRD nudi državi da prva tanša kredita bude usmerena na lokalna komunalna preduzeća.

U državama Evropske unije i na Zapadnom Balkanu prognoze EBRD su bile pad BDP od minus 3 do minus 5 ali to sve zavisi, napominje, kako će biti sprovedene ekonomske mere koje je preduzela EU za vlastite zemlje, a Srbija za svoju privredu i građane. „Ako sam bila pesimista pre dve sedmice i pričali smo o minus 5 posto BDP rasta, sad je moguće da pričamo o minus 3, zato što će se primenjivati sve mere koje je vlada usvojila“, navodi ona.

Hargitai kaže da su mere koje je Srbija usvojila važne kako bi mikro, mala i srednja preduzeća, koja su najosetljivija, imala mogućnost da prežive. Podsetila je i na mere koje je donela Narodna banka Srbije kako bi se podržao ceo privredni sektor u zemlji. „Šta će biti na kraju krize, i koliko loših kredita – NPL, to će se videti na kraju, zato treba pomoći i bankama da se bore sa posledicama sadašnje krize“, rekla je Hargitai i navela da EBRD može zajedno sa Vladom Srbije da radi na odobravanju sredstava kroz garantnu šemu.