Evropi preti nestašica energenata za ogrev

Potrošnja se povećava, Azija kupuje naveliko, Rusi zavrću ventil, a u vetroparkovima vetar slabije duva – to su razlozi energetske krize koja se pomalja pred Evropom, ocenjuje radio Deutsche welle (DW).

Posledice su, kako navodi, jasne: grejanje i struja su skuplji, a prete i nestašice.

Širom Evrope dramatično su porasli računi za struju za domaćinstva i preduzeća. Tokom ove godine, cena se stalno povećavala, ali je najzapaženiji skok bio u septembru. Samo ovog meseca veleprodajne cene električne energije u Nemačkoj porasle su za skoro pedeset odsto,prenosi Tanjug.

Glavni uzrok je globalna nestašica gasa, čime se cena prirodnog gasa u Evropi od početka godine učetvorostručila. Čini se da se situacija pogoršava i mnoge vlade se plaše nestanka struje uoči neizbežnog skoka potražnje tokom zime.

U Velikoj Britaniji su najveće energetske kompanije zatražile od vlade paket hitne pomoći. Pet manjih dobavljača već je prestalo sa radom u poslednjih mesec dana, zbog nemogućnosti da plate energiju kojom je trebalo da snabdevaju preduzeća. Drugi strahuju da bi narednih dana i nedelja moglo isto da im se desi.

U Španiji je vlada već usvojila hitan zakon o smanjenju visokih računa za energiju za potrošače preusmeravanjem dobiti od energetskih kompanija. Italija ove sedmice predstavlja paket podrške domaćinstvima u iznosu od 4,5 milijardi evra, dok je Francuska uvela subvencije za milione domaćinstava sa niskim prihodima.

Prema Verivox-u 32, online-platformi za poređenje cene energije, cene su u Nemačkoj u septembru i oktobru porasle u proseku za 12,6 odsto. Prema njihovim podacima, takvo povećanje predstavlja 188 evra dodatnih troškova grejanja godišnje za jednu porodičnu kuću.

Jedan od uzroka nestašice je taj što Evropa svoju energiju dobija iz različitih izvora, pri čemu prirodni gas čini oko 20 odsto. Pojedine zemlje se više oslanjaju na gas od drugih. U Nemačkoj se skoro polovina domaćinstava greje na gas.

Takođe, na nestašicu gasa su u velikoj meri uticale vremenske prilike. Prošla zima u Evropi bila je neobično hladna, zbog čega su se iscrple zalihe gasa. Obično bi se gas dopunjavao tokom proleća i leta u pripremi za sledeću zimu, ali je jedan od najhladnijih aprila u dve decenije dodatno otežao snabdevanje.

Zatim je tu i pitanje ruskog gasa. Ruski energetski gigant Gazprom, koji u snabdevanju Evrope gasom učestvuje sa čak jednom trećinom, uporno je odbijao da poveća isporuke. Neki komentatori nagađaju da je Rusija obustavila isporuke gasa kako bi izvršila pritisak na Evropsku uniju da što pre pusti u rad gasovod Severni tok 2.

Nedavno je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, rekao je da će novi gasovod „značajno uravnotežiti parametre cena prirodnog gasa u Evropi“.

Postoje i drugi faktori koji pogoršavaju problem. Neobično jake vrućine u Aziji prouzrokovale su povećanu potražnju za klima-uređajima i, kao rezultat toga, povećanu potrošnju električne energije, iscrpljujući dodatno zalihe prirodnog gasa.

Problema je bilo i sa alternativnim rešenjima, poput tečnog gasa. Potražnja za tečnim prirodnim gasom brzo raste širom sveta, posebno u Aziji, usled brzog ekonomskog rasta i povećanja stanovništva. To je pogodilo snabdevanje u Evropi, pri čemu je uvoz ove godine pao u odnosu na prošlu.

Još jedna alternativa je ugalj, ali je i njegova cena sada rekordno visoka, delimično zbog gasne krize, ali i zbog sve strožih politika EU za sprečavanje klimatskih promena.

Klimatske politike EU za period 2030/50. godine pokazale su da je Unija postavila ambiciozne ciljeve za korišćenje obnovljive energije. U EU je 2019. godine udeo potrošene energije koja dolazi iz obnovljivih izvora bio 19,7 odsto. Cilj je da se ova potrošnja do 2030. godine poveća na 32 odsto.

Ali, nedavno je nastao problem i sa obnovljivim izvorima energije. Energija vetra je poslednjih godina najveći proizvođač električne energije u Nemačkoj, ali je udeo njene potrošnje pao sa 29 odsto na 22 odsto u prvoj polovini 2021. Na to je uticalo neobično mirno vreme, odnosno odsustvo vetra u vetroparkovima.

Sve to je sada dovelo do evropske energetske krize i optužbi da su klimatske politike EU krive za ovaj problem, kao i da je prelazak na klimatski neutralnu budućnost preskup za potrošače.

U Evropskom parlamentu je prošle nedelje, tokom rasprave o predlozima Evropske komisije za plan pod nazivom „Fit za 55“, kojim se predviđa smanjenje štetnih emisija za 55 odsto, nekoliko evropskih poslanika izrazilo ljutnju građana zbog toga kako politike protiv klimatskih promena utiču na cene energije.

Međutim, Frans Timermans (Frans Timmermans), evropski komesar za klimatska pitanja, odbacuje ove optužbe i ističe da je nedostatak gasa primarni razlog energetske krize, kao i da su povećani troškovi samo ojačali argument za brzi prelazak na obnovljive izvore.

Opšta slika je veoma složena, mada je sve jasno kada su u pitanju potrošači širom Evrope. Grejanje i električna energija su poskupeli. Scenario koji vlade očajnički žele da izbegnu pred zimu je nestašica struje, kako za potrošače tako i za preduzeća.

Blaga zima bi sigurno rešila mnoge probleme, kao i jači vetrovi. Takođe, ako bi Rusija povećala isporuke gasa – bilo kroz postojeće gasovode ili preko još neaktiviranog Severnog toka 2 – onda bi cene verovatno pale.

Ako se to ne dogodi i ako ova evropska zima bude hladna kao i prošla, energetska kriza bi mogla da preraste u glavni problem u EU. Građani i kompanije polako osećaju zimu, zaključuje se u prilogu Deutsche welle radija.