EVROPLJANI POLAKO NAPUŠTAJU KEŠ Potrošači se sve više okreću karticama prilikom plaćanja

Pandemija korona virusa ubrzala je upotrebu bezgotovinskih načina plaćanja. Kako pokazuju podaci Evropske centralne banke (ECB), potrošači evrozone postepeno se okreću karticama za lična plaćanja na malo, iako je gotovina i dalje najčešće korišćen instrument na kraju 2019. godine.

Od početka pandemije, potrošači u evrozoni više plaćaju karticama nego gotovinom i nameravaju da nastave sa tom praksom, pokazuje istraživanje ECB. Pandemija je ubrzala postojeći, mada postepeni, trend napuštanje gotovine, pri čemu sve popularniji postaju novi načini beskontaktnog plaćanja karticama, telefonima, pa i satovima.

Oko 40 posto ispitanika, od 17.779 učesnika u anketi ECB sprovednoj u julu, izjavilo je da od početka pandemije manje koristilo gotovinu, a 87 odsto njih namerava da zadrži tu naviku i kada se pandemija završi.

Kao najčešći razlog za to navode olakšano elektronsko plaćanje u maloprodaji i strah od zaraze u dodiru sa fizičkim novčanicama. Od moguće zaraze putem novčanica najviše strahuju ispitanici iz Španije i Portugalije, dok taj rizik najmanje brine Estonce, Austrijance i Slovence.

ECB je istovremeno objavila i rezultate istraživanja o platnim navikama punoletnih građana evrozone u 2019, koji pokazuju se oni sve više okreću upotrebi kartica za plaćanja u maloprodaji, iako je gotovina i dalje bila najčešće korišćeno sredstvo plaćanja na kraju prošle godine.

Prošle godine punoletni građani evrozone koristili su gotovinu za 73 odsto plaćanja u trgovinama na malo, pri čemu je udeo keša u ukupnoj vrednosti izvršenih plaćanja iznosio 48 procenata. U prethodnoj studiji ECB, sprovedenoj 2016. godine, gotovina je korišćena za 79 odsto tih plaćanja (54 odsto u vrednosnom smislu).

Upotreba kartica za plaćanja u maloprodaji porasla je tokom tri godine za pet procentnih poena, sa 19 na 24 posto.

Gotovo četiri od deset transakcija karticama (38 odsto) u maloprodaji obavljeno je 2019. beskontaktnom tehnologijom, pri čemu postoje znatne razlike među zemljama evrozone, što je možda posledica rezultata neujednačene dinamike uvođenja beskontaktnih kartica i terminala.

Online kupovine potrošači su u evrozoni uglavnom plaćali karticama (49 odsto transakcija), a jedna od četiri transakcije na mreži izvršena je korišćenjem servisa (rešenja) za e-plaćanja. Četiri od deset računa plaćano je debitnim, dva od deset kreditnim karticama.

Udeo beskontaktnih u ukupnim kartičnim plaćanjima bio je najveći u Slovačkoj (77 odsto svih beskontanih kartičnih plaćanja), a potom u Grčkoj (73 odsto). Sa druge strane, najmanji udeo beskontaktnih u ukupnim kartičnim plaćanjima bio je u Belgiji (16 procenata).