Evropska energetska kriza preliva se na čitav svet, svi se nadaju toploj zimi

Države se danas više nego ikad oslanjaju na prirodni gas kao energent za zagrevanje domova i energetsku industriju usred napora da se napusti ugalj i poveća upotreba čistijih izvora energije. Ali nema dovoljno gasa da podstakne oporavak nakon pandemije i napuni potrošene zalihe pre nastupajućih hladnih meseci.

Zemlje Evropske unije pogotovu pokušavaju da nadmaše jedna drugu u snabdevanju jer izvoznici, poput Rusije, nastoje da zadrže više prirodnog gasa.

Kriza u Evropi pretpostavlja nevolje i za ostatak planete, jer zbog nedostatka energenata na Starom kontinentu vlade upozoravaju na nestanak električne energije i zatvaranje proizvodnih pogona, piše Bloomberg.

Zalihe u evropskim skladištima su na istorijski niskom nivou za ovo doba godine. Tokovi gasovoda iz Rusije i Norveške bili su ograničeni. To je zabrinjavajuće jer su nešto mirniji vremenski uslovi smanjili proizvodnju vetrogeneratora dok se stare evropske nuklearne elektrane postepeno gase ili su postale sklonije prekidima – što gas čini još potrebnijim. Nije ni čudo što su evropske cene gasa porasle za skoro 500 procenata u prošloj godini i trguju se blizu rekordnih vrednosti.

Taj skok je primorao neke proizvođače poljoprivrednog đubriva u Evropi da smanje proizvodnju, a očekuje se da će uslediti još njih, preteći povećanjem troškova za poljoprivrednike i potencijalno povećavajući globalnu inflaciju cena hrane. U Velikoj Britaniji su visoke cene energije izbacile nekoliko dobavljača iz posla.

Očekuje se da će čak i obično hladna zima na severnoj hemisferi dodatno povećati cene prirodnog gasa u većem delu sveta. U Kini, industrijski korisnici, uključujući proizvođače keramike, stakla i cementa, mogu odgovoriti povećanjem cena; domaćinstva u Brazilu suočiće se sa skupim računima za struju. Ekonomije koje ne mogu priuštiti gorivo – poput Pakistana ili Bangladeša – mogle bi u potpunosti da se obustave.

Komunalna preduzeća i kreatori politike mole se za blage temperature jer je već prekasno za povećanje zaliha. Izgledi za ubrzanje troškova energije, zajedno sa problemima u lancima snabdevanja i cenama hrane na najvišim nivoima u decenijama, mogli bi navesti više centralnih banaka da se zapitaju da li je skok inflacije prolazan koliko su se nadali. Trgovci će pažljivo secirati svaku vremensku prognozu objavljenu od sada do decembra.

U Aziji, uvoznici tečnog prirodnog gasa plaćaju rekordne cene za ovo doba godine kako bi osigurali snabdevanje, a neki počinju da se vraćaju „prljavim“ gorivima poput uglja i lož ulja u slučaju da ne dobiju dovoljno. Ovo bi moglo potkopati napore vlada da postignu ambiciozne zelene ciljeve, imajući u vidu činjenicu da gas ispušta otprilike upola manje ugljen-dioksida od uglja.