Evropska energetska kriza u senci nesporazuma sa Poljskom

Samit lidera Evropske unije na kojem je glavna tema prvobitno trebalo da bude dramatični rast cena energije zasenjen je sve žešćim nesporazumom sa Varšavom oko vladavine prava. Poljski premijer Mateuš Mazovjecki suočen je sa pritiskom kolega iz drugih država EU, da uskladi zakonodavstvo sa principima koje je ova država potpisala kad je pristupila Uniji 2004. godine.

U pitanju je odluka poljskog Ustavnog suda ranije ovog meseca u kojoj se navodi da neki elementi zakona EU nisu u skladu sa Ustavom Poljske, prenosi Deutsche Welle. Reč je zapravo o odluci suda kojom se primat daje nacionalnom u odnosu na evropsko zakonodavstvo. Ova presuda dovela je do ispoljavanja velikih razlika između Varšave i Brisela oko nekoliko prinicipa demokratije.

Pitanja kao što su nezavisnost sudstva, sloboda medija, kao i prava žena, migranata i LBGTQ populacije, predmet su oštrih protivurečnosti zbog kojih je EU pod pretnjom ulaska u ozbiljnu političku krizu. Osim o Poljskoj, lideri će razgovarati o načinima suprotstavljanja rastućim cenama energenata.

Mogućnosti koje bi trebalo da budu razmotrene su smanjenje poreza, pružanje direktne finansijske pomoći najugroženijim domaćinstvima i davanje državne pomoći malim preduzećima. Jedan od predloga je zajednička nabavka i skladištenje gasa.

Francuska je predložila preispitivanje načina na koji se obračunava cena električne energije u EU. Dvodnevni samit u Briselu obuhvatiće i razgovore evropskih lidera o pandemiji Covid-19 koju i dalje prati veliki porast inficiranih u nekoliko država članica EU, dok su stope vakcinacije i dalje niske u nekim zemljama.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je vladavina prava ključni aspekt EU, koja bi tokom razgovora u petak trebalo da pronađe načine za postizanje sporazuma sa Poljskom, kao i zajedničku liniju po pitanju migracija, prenosi Win. Ona je navela da nadgornjavanje sa Evropskim sudom nije rešenje.

Ona je dodala da će evropski lideri takođe razgovarati o migracijama, jer je ta tema postala relevantnija nakon „hibridnig akcija“ predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka u pogledu Poljske, Litvanije i Nemačke. „Razgovaraćemo o tome koje oblike ekonomskih sankcija možemo razmotriti da bismo jasno pokazali da osuđujemo ovaj oblik trgovine ljudima koju podržava država“, rekla je Merkel.

Odlazeća nemačka kancelarka izrazila je žaljene što 27 država članica EU do sada nije pronašlo zajedničku liniju po pitanju migracija. O energetskoj krizi Merkel je rekla da o tome treba razgovarati odvojeno od širih pitanja klimatskih promena i da vlade moraju da budu „razumne“ u pogledu cena energije. „Ne želimo da zatvorimo tržište“, navela je ona.