Evropska komisija ukazuje na posledice od štetnih supstanci

Nova pravila o hemikalijama o kojima će EU raspravljati ove nedelje omogućila bi upotrebu većine polimera bez dodatnih provera, prenosi The Guardian.

Prema predlozima o kojima se raspravlja u okviru evropskih propisa o hemikalijama, samo šest odsto od oko 200.000 polimera zahtevalo bi opsežne provere bezbednosti.  Kako navodi grupa od 19 naučnika, koji su pisali Evropskoj komisiji, ovaj ishod doveo bi do upotrebe uobičajenih plastičnih masa, uprkos opravdanim zabrinutostima zbog njihove buduće štete.

Izveštaj za Evropsku komisiju zaključuje da bi neke plastike mogle imati štetne posledice ako se ne provere. Komisija je istakla da su predlozi u ranoj fazi, a da će dalji pregovori biti održani u utorak. Portparol je EK izjavio:  

„Na ovom sastanku razgovaraće se o nekim tehničkim aspektima načina registracije polimera, ali još uvek neće se raspravljati o konačnom ishodu njegove registracije, jer još uvek nije dostupan nacrt propisa.“

Vanredna profesorka ekotoksikologije na Univerzitetu u Geteborgu u Švedskoj i potpisnica pisma, Betani Karnei Almort (Bethanie Carnei Almroth)  istakla je:

„Glavni cilj procesa EU trebalo bi da bude osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, ali naša glavna briga je nedostatak podataka i transparentnosti“. Ona dodaje da nema dovoljno podataka, koji bi osigurali sigurnost polimera u proizvodnji, čak i ako toksičnost još nije dokazana.

Profesorka smatra da bi regulatori trebalo da se pridržavaju principa predostrožnosti, kojim se ne bi smelo pretpostaviti da su nove supstance štetne, već bi proizvođači trebalo da pokažu da su bezbedne.  

„Upotreba plastike je široko rasprostranjena, a termin polimer prevazilazi plastiku i uključuje više vrsta proizvoda, koji se koriste u brojnim primenama u čitavom društvu“, zaključuje Almortova.

Druga potpisnica, koja je vođa grupe za bioanalitiku za Eavag, Švajcarski savezni institut za vodene nauke i tehnologiju, Ksenija Groh (Ksenia Groh), rekla je: „Podaci o rizicima od specifičnih polimera retki su ili ne postoje. Do sada nije izvršeno transparentno, sveobuhvatno prikupljanje podataka o sigurnosti svih polimera.“ Kako objašnjava, odsustvo podataka nije jednako odsustvu štete, dok javnost, vlada, potrošači ili naučnici ne bi trebalo da daju ove podatke, već sami proizvođači.

Izvršna direktorka za politiku hemikalija u Evropskom birou za životnu sredinu, Dolores Romano (Dolores Romano) napomenula je da sve veća zastupljenost mikroplastike u životnoj sredini pokazuje da polimeri sada mogu pronaći svoj put u naša tela na načine koji su štetniji nego što su regulatori predviđali. U skladu sa tim, pozvala je Evropsku komisiju da reaguje.

Ona je optužila industriju plastike da nastoji da blokira sveobuhvatnija pravila EU. Prema njenim rečima industrija „otima“ jednom u deceniji priliku da istraži polimere i podeli ove informacije:

„Ne možemo sebi priuštiti da još deceniju zatvaramo oči pred rastućim problemom“, zaključuje Romanova.