Evropske banke “debelo” naplaćuju ažuriranje podataka

Pojedine banke bivše klijente redovno zatrpavaju obaveštenjima o izmenjenim uslovima i ugovorima, iako oni godinama unazad nemaju račune, niti bilo kakav ugovorni odnos sa bankom. Takvih slučajeva bilo je i proteklih dana, kada se više građana požalilo na mejlove u kojima ih bivša banka obaveštava o izmenama u poslovanju. Koliko su zapravo zaštićeni, kako se čuvaju lični podaci klijenata u finansijskim institucijama i ko je odgovoran za neažurirane baze podataka?

Postoje jasna pravila koja su neposredno povezana sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, što je zapravo implementirana direktiva, koja je stroga i koja propisuje sve uslove kada se i na koji način mogu koristiti nečiji podaci, objašnjava za Biznis.rs potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Zoran Nikolić.

“Kada govorimo o bankama i klijentima postoji jasno pravilo na koji način banka može da obrađuje te podatke. Prilikom sklapanja ugovora klijent daje saglasnost za korišćenje ličnih podataka, ali se postavlja pitanje da li banke to dodatno zloupotrebljavaju i da li se ta saglasnost može bezuslovno koristiti”, dodaje Nikolić.

Ono što je važno da svi klijenti banaka znaju je da u svakom trenutku mogu da povuku saglasnost za korišćenje podataka.

“Saglasnost je neopoziva sve do trenutka dok klijent pisanim putem od banke ne zatraži njeno povlačenje. U svakom trenutku on može da otkaže saglasnost upravo zbog prestanka bilo kakvih odnosa sa predmetnom bankom koja i dalje šalje svoje ponude. Banka je u tom slučaju dužna da to učini. To je najkraći put, važno je samo da bivši klijent opozove svoju saglasnost i da se banci obrati pisanim putem”, kaže potpredsednik NOPS.

Evropske banke naplaćuju ažuriranje podataka, kakva je praksa u Srbiji

Zloupotreba podataka na ovaj način nije moguća jer su svi lični podaci zaštićeni i koriste se isključivo u svrhu bankarskih poslova, tvrdi u razgovoru za naš portal prof. dr Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije.

“Postoji nekoliko nivoa zaštite podataka. Oni se drže u informacionom sistemu banke, plus se nalaze i na rezervnoj lokaciji, u backupu, tako da su svi podaci o klijentima uglavnom ažurni ili se ažuriraju s vremena na vreme”, navodi naš sagovornik.

Najnovija praksa banaka u svetu je da se podaci ažuriraju na dve godine i tu uslugu finansijske institucije širom sveta naplaćuju.

“To je jedan od novih načina na koji se, naročito evropske, banke snalaze zbog niskih kamata i malih marži. One naplaćuju ažuriranje podataka, a ukoliko klijent to ne učini banka mu gasi račun ili ne dozvoljava da raspolaže sredstvima na računu. U svetu se podaci ažuriraju na dve godine, a u Evropi i na godinu dana. U zavisnosti od banke to nekada može da košta i do 100 ili 200 evra”, kaže Musabegović i dodaje da se u Srbiji ovo još uvek ne primenjuje, ali da za to postoji mogućnost.  

Obaveštenja koja bivšim klijentima stižu uglavnom su u formi cirkularnih pisama, za to je “zadužen” algoritam, a klijent koji ne želi da ih prima u svakom trenutku može da se obrati banci kako bi ga ona skinula sa mejling liste.  

“Klijent daje saglasnost za korišćenje podataka i samo u svrhe komuniciranja sa bankom. Banka ne sme, niti upotrebljava te podatke u bilo koju drugu svrhu”, smatra Musabegović i dodaje da sve manje ljudi ide u banke, a sve više koriste online usluge.

“To je cela svrha svih tenologija koje su sve više u primeni, od E-banking, do M-bankinga i kredita koje klijenti mogu da dobiju, a da se ne pojave u banci”, zaključuje naš sagovornik.