Evropske železnice pred kolapsom

Železničke kompanije koje posluju u državama EU izgubile su prošle godine poslovni prihod u vrednosti od 26 milijardi evra, objavila je Zajednica evropskih železnica i infrastrukturnih kompanija – CER, a prenosi Euronews.

Kako navode u ovoj instituciji, „početkom 2021. godine nije zabeležena pozitivna promena u oblasti železničkog sektora, jer je zbog pandemije smanjen broj putnika“. Generalni direktor železničke kompanije Eurostar, Žak Damas (Jacques Damas), ističe za Euronews da je „katastrofa moguća“, jer se milijarde evra državne pomoći ulažu u vazduhoplovni sektor.

U prilog tome ide i izjava izvršnog direktora CER, Alberta Macole (Alberto Mazzola) „da će avio-kompanije dobiti državnu pomoć u iznosu između 35 i 40 milijardi evra, a da će železnice imati direktnu podršku do sedam milijardi evra“.

Prema njegovim rečima, železnička kompanija Eurostar je u „veoma teškoj situaciji“, s padom prihoda u nekim segmentima poslovanja za 95 procenata, a saobraćaj je umanjen između 40 i 60 procenata.

S druge strane, s obzirom da prema „zelenom dogovoru“, odnosno planu EU da „Evropu do 2050. godine učini prvim klimatski neutralnim kontinentom“, postavlja se pitanje da li EU daje saglasnost državama članicama da spasavaju avio-kompanije, bez određenih zahteva na unapređenju životne sredine, podsećaju iz Euronewsa.

„Videli smo da je prošle godine pad zagađenja zbog skromnog avio saobraćaja bio 64 odsto. Međutim, to ćemo imati samo kao podatak iz prošlosti, ukoliko nastavimo da spašavamo avio-sektor bez čvrstih zahteva u vezi sa finansiranjem zaštite životne sredine“, izjavila je za Euronews menadžerka vazduhoplovstva u Transport & Environmentu, Džo Dardeni (Joe Dardenne).

Kako dodaje Dardeni, Evropska komisija „nije ni pokušala da natera države članice da nametnu zelenije uslove ili zelenije garancije za državnu pomoć avio-kompanijama“.

Portparol Evropske komisije Kristijan Vigand (Christian Wigand) rekao je za Euronews, da je jedan od uslova za dobijanje državne pomoći Air France taj da kompanija objavi informacije o načinu na koji se novac ulaže.  Uključujući i to kako korišćenje dobijene pomoći finansira aktivnosti kompanija u skladu sa EU i nacionalnim obavezama povezanim sa zelenom i digitalnom transformacijom i cilj EU o klimatskoj neutralnosti do 2050. godine. 

Vigand, takođe, napominje da je na državama članicama da odluče hoće li dodeliti državnu pomoć i ako hoće, kojim sektorima.