Fabrička proizvodnja u Italiji beleži (ne)očekivani rast

Italijanski proizvodni sektor je prošlog meseca doživeo bržu ekspanziju od ostatka evrozone, koja čak prikazuje trend slabljenja u pojedinim zemljama regiona, dok premijer Mario Dragi (Mario Draghi) pokušava da podstakne rast u trećoj po veličini ekonomiji koja korsiti evro kao valutu.

Holandija, Irska i Grčka takođe su zabeležile bolje rezultate u redovnim mesečnim anketama IHS Markita među menadžerima nabavke. Uz zaostajanje Nemačke, Francuske i Španije, zamah u celoj zoni evra je bio usporen u oktobru.

Menadžeri nabavke krivili su globalna uska grla u snabdevanju za prekinute rasporede proizvodnje i zaostajanje isporuka, kao i za naglo rastuće cene. Inflacija u evrozoni je u oktobru premašila četiri odsto, iako analitičari i dalje očekuju da će ona usporiti tokom 2022. godine.

Nakon što je u trećem kvartalu već porasla snažnije nego što se očekivalo, italijanska ekonomija je sada na putu da do kraja godine dosegne rast od šest odsto BDP-a. Nasuprot tome, nemačka proizvodnja je u međuvremenu usporila u odnosu na prethodna tri meseca, zbog nestašice komponenti i sirovina.

Ipak, u analizi ovomesečnih rezultata u IHS Markitu smatraju da bi Italija, eventualno, mogla da oseti iste negativne posledice sa određenim zakašnjenjem. „Italija ima koristi od velikih fiskalnih stimulansa i popuštanja ograničenja korona virusa, ali uskoro bi se mogla suočiti sa sličnim preprekama“, smatra Luis Kuper (Lewis Cooper), ekonomista u IHS Markitu.

„S obzirom da potražnja za inputima raste širom sveta, mogli bismo da vidimo da ograničenja ponude imaju značajniji uticaj na učinak italijanskog proizvodnog sektora pre kraja godine“, zaključio je Kuper.