Ferrero na rubu da izazove ekološku katastrofu u Italiji

Povećanje proizvodnje domaćeg lešnika radi smanjivanja zavisnosti o uvozu koje je inicirao italijanski Ferrero pretvara se u ekološki skandal. Kako piše Financial Times, zbog Nutelle, Ferrerovog globalno poznatog slatkog namaza od lešnika, mali proizvođači koji se bave organskom poljoprivredom vrlo su nezadovoljni.

U opštini Vinjanelo, smeštenoj severno od Rima, uz lešnike, tradicionalno se uzgajaju i masline, te vinova loza. Međutim, u poslednjih nekoliko meseci, na podsticaj kompanije Ferrero, mnoštvo zemljišta prenamenjeno je u nasade lešnika.

“Uzgajanje lešnika masovno je eksplodiralo postavši okidač za tako brzu promenu ekosistema da priroda to više ne može da izdrži”, tvrdi Đakomo Andreoči (Giacomo Andreocci), vlasnik male organske farme, prenosi Poslovni.hr.

Stabla leske koja se sada mogu videti na svakom koraku u Vinjanelu rezultat su Ferrerove odluke o smanjivanju uvoza lešnika iz Turske, najvećeg svetskog proizvođača i vodećeg dobavljača italijanske kompanije. Time se kompanija odazvala na pozive političara na skraćivanje lanaca dostave, kao i podsticanje lokalne proizvodnje.

Ferrerova inicijativa podelila je lokalno stanovništvo na one koji su oduševljeni mogućnošću zarade i na one koji veruju da će okretanje uzgajanju jedne kulture uništiti prirodnu sredinu.

Lešnici se u okolici Vinjanela uzgajaju još od šezdesetih godina, ali Ferrerov plan iz 2018. godine predvideo je povećanje italijanske proizvodnje za trećinu do 2025. godine. To u prevodu znači uzgajanje lešnika na čak 90.000 hektara.

Osim političkog, Ferrero – najveći svetski otkupljivač lešnika – suočava se i sa tržišnim pritiskom. Naime, prehrambena kompanija Barilla na tržište je izbacila namaz od “100 odsto italijanskih lešnika”. Ferrero tvrdi kako se njegov plan uvećanja proizvodnje fokusira na ona područja gde se leska može integrisati s ostalim kulturama, dodavši kako se time i želi smanjiti površina neobrađenog zemljišta.

No stručnjaci za zaštitu prirode uzvraćaju da je to dovelo do sadnje leske i na područjima gde ne raste prirodno, poput priobalnog područja. Intenzivni uzgoj, pored toga, može i da iscrpi hranljive sastojke iz tla i potisne autohtone kulture iz njihovog staništa.

„Što više koristimo taj pristup, to se više približavamo tački bez povratka“, poručuju ekolozi, i ističu kako monokulture mogu pospešiti širenje biljnih bolesti, što posledično dovodi do većeg korišćenja pesticida i herbicida.

Inače, italijanska vlada je u sklopu svog plana za oporavak i otpornost namenila 6,8 milijardi evra za poljoprivrednu komponentu, delom i za povećanje organske poljoprivrede, povećanje bioraznolikosti i smanjenje korišćenja hemijskih sredstava, piše Poslovni.hr.

S druge strane, iz kompanije Ferrero dodaju kako je za problem održivosti konsultovala stručnjake i kako promoviše najbolje poljoprivredne prakse.

Deo italijanskih poljoprivrednika smatra kako u Ferrerovoj inicijativi nema ničeg lošeg. “Ova polemika je nadrealna”, kaže predsednik itallijanske unije poljoprivrednika, Lorenco Bacana (Lorenzo Bazzana). “Monokulture, bilo pšenice, kukuruza ili vinove loze, nisu ništa novo. Na svakom je preduzetniku da odabere i odgovornost sprovođenja odgovarajućih agrotehničkih mera”, kaže Bacana.

Italijanska kompanija trenutno otkupljuje trećinu godišnjeg roda Turske, koja učestvuje sa 65 do 70 procenata u celokupnoj svetskoj proizvodnji lešnika.