Finansiranje zelenih inicijativa u centru pažnje

Pregovarači na klimatskoj konferenciji Ujedinjenih nacija COP26 započeli su u sredu razgovore, kako bi utvrdili detalje sporazuma o smanjenju emisija i rešavanju problema globalnog zagrevanja. Svetski lideri završili su svoje učešće i razgovore u cilju regulisanja rastuće klimatske krize.

Lideri su dali hrabra obećanja da će smanjiti emisiju metana i okončati seču šuma u ​​narednoj deceniji. Sada dolazi manje glamurozne teme i najmanje 10 dana detaljnih razgovora među stručnjacima koji znaju kako izgleda tona ugljen-dioksida i kako se meri vazduh, navodi Washington post.

Britanski domaćini razgovora proglasili su sredu „finansijskim danom“, nadajući se da će vlade i kompanije dati nova obećanja za finansiranje napora u borbi protiv zagrevanja i prilagođavanja klimatskim promenama. Do sada je slika bila nejasna.

Bogate zemlje su obećale na Pariskom sporazumu o klimi 2015. godine da će kanalisati 100 milijardi dolara godišnje do 2020. godine, kako bi pomogle zemljama u razvoju da se prilagode klimatskim promenama. Ali kada je račun došao na naplatu, nisu uspeli, što je izazvalo gnev među siromašnijim zemljama koje su preuzele teške klimatske obaveze.

Političari su se okrenuli privatnom sektoru kako bi pomogli u jačanju finansiranja zelenih inicijativa. Lideri su u sredu hvalili novu posvećenost organizacije koja predstavlja mnoge od najvećih svetskih finansijskih kompanija da obeća čak 130 milijardi dolara za prelazak na tranziciju čiste energije.

Finansijska alijansa iz Glazgova za Net Zero, koju predvodi bivši guverner Banke Engleske Mark Karni (Mark Carney), saopštio je da se njenih više od 450 članova pridružilo obećanju u najvećoj posvećenosti privatnog kapitala zaustavljanju klimatskih promena. Prema obećanju, projekti i kompanije u vezi sa kreditima koje daju banke i druge finansijske institucije će do 2050. godine biti „neto nula“, što znači da u zbiru neće doprinositi emisiji ugljenika.

Mnoge ekološke grupe su ovu inicijativu ocenile kao nedovoljnu, delom zato što ne uključuje obavezu banaka i finansijskih firmi da prestanu da finansiraju proizvodnju elektrana na ugalj i drugih proizvođača koji intenzivno koriste ugljenik.

Skoro 100 država učesnica COP26 pridružilo se inicijativi za smanjenje emisije metana, a te zemlje predstavljaju oko 70 odsto svetske populacije. Inicijativu su u septembru pokrenule SAD i EU, a među potpisnicima su Kanada, Izrael i Japan.
Međutim, Indija, Kina i Rusija, koje spadaju među pet najvećih zagađivača atmosfere metanom nisu na spisku, prenosi Deutsche Welle. Inicijativa ima cilj smanjenje emisije metana za najmanje 30 odsto do 2030. godine u odnosu na 2020. Ako se uspešno sprovede, globalno otopljenje moglo bi da se umanji za oko 0,2 stepena do 2050. godine, smatraju u Evropskoj komisiji.

Metan je, nakon ugljen dioksida, drugi najštetniji gas koji izaziva efekat staklene bašte i ima značajnu ulogu u globalnom zagrevanju atmosfere i zagađenju vazduha. „Smanjenje količine metana koji se emituje u vazduh jedna je od najefikasnijih stvari koje možemo da uradimo“, rekla je na konferenciji u Glazgovu predsednica EK Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen). Ona je inicijativu predstavila zajedno s američkim predsednikom Džoom Bajdenom (Joe Biden).

Stručnjaci upozoravaju da, ako emisije metana i dalje budu visoke, ciljevi Pariskog sporazuma o zaštiti klime neće biti ostvarivi. Prema statističkim podacima Međuvladinog saveta za klimatske promene (IPCC) koje je citirala Komisija EU, metan je uzrok polovine dosadašnjeg globalnog otopljavanja od oko jedan stepen Celzijusa u poređenju sa predindustrijskim vremenom.