FISKALNA STRATEGIJA PREDVIĐA DOBRE CILJEVE FISKALNE POLITIKE Oni, međutim, nisu dovoljno kredibilno planirani, smatra Fiskalni savet

Fiskalna strategija predviđa dobre ciljeve fiskalne politike u srednjem roku koju, međutim, nisu dovoljno kredibilno planirani, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

Kako se ističe, Fiskalna strategija za 2021. sa projekcijama za 2022. i 2023. predviđa postepeno vraćanje u ravnotežu javnih finansija. Planirano je da se fiskalni deficit sa 8,9 odsto BDP iz 2020. smanji za tri godine na jedan odsto BDP uz smanjenje javnog duga sa skoro 60 odsto BDP na 56 odsto BDP. Strategijom se planira i veliko poboljšanje strukture budžeta tako što bi se snažno smanjilo učešće državnih subvencija i plata u javnom sektoru u budžetskim rashodima, a povećalo učešće javnih investicija. Konkretnije, U Strategiji se navodi da će subvencije u 2023. da se nominalno smanje za oko 20 odsto u odnosu na 2021, a da će plate u javnom sektoru u naredne tri godine da rastu manje od pet odsto godišnje.

Kako se ističe, prema projekcijama iz Strategije budžet ne bi oskudevao ni u poreskim prihodima pošto je prognozirano da će privredni rast u 2021. da iznosi čest odsto, a u 2022. i 2023. godini četiri odsto.

Predviđeno je da bi rast BDP pokretale investicije privatnog sektora za koje se očekuje da će u naredne tri godine realno da rastu više od 10 odsto godišnje.

Fiskalni savet smatra da u Fiskalnoj strategiji nisu jasno predstavljene ključne mere Vlade koje bi dovele do očekivanog rasta privatnih investicija i relativno visokog rasta BDP. Isto tako, ne zna se kako u praksi ograničiti rast plata u javnom sektoru u srednjem roku, kao ni kako će se sprovesti restrukturiranje ključnih javnih preduzeća.

Optimistične procene privrednog rasta

Fiskalni savet smatra da je prognoza privrednog rasta u narednoj godini previše optimistična, zbog nepredvivog trajanja i efekata zdravstvene krize ali i brzine oporavka ekonomije. U savetu smatraju da bi trenutno odgovarajuća prognoza privrednog rasta u narednoj godini bila tri do četiri odsto, umesto šest procenata.

Isto tako, Fiskalni savet smatra da je snažan rast stranih direktnih investicija (SDI) možda moguć u srednjem roku, ali je u 2021. malo verovatan. U godinama neizvesnosti prema pravilu se malo investira, a SDI su trenutno na opadajućem trendu (u 2020. će imati pad od oko 20 odsto).

U analizi se ističe da je država za subvencije i neto budžetske pozajmice izdvajala u proseku oko tri odsto BDP u periodu od 2015. do 2019. što je više od dva puta više od izdvajanja koja za ove namene imaju druge zemlje regiona Centralne i Istočne Evrope. Troškovi subvencija u Srbiji su onda naglo (i privremeno) povećani u 2020. na 5,2 odsto BDP zbog sprovođenja antikriznih mera, da bi budžet za 2021. predvideo njihovo vraćanje na 2,7 odsto BDP, odnosno na 1,9 odsto BDP u 2023, što bo bio njihov istorijski minimum u Srbiji.

Fiskalni savet ističe da njihova analiza predviđenih mera nije ni izbliza dovoljna da bi se ostvarilo planirano smanjivanje subvencija u srednjem roku.

Javne investicije preduslov privrednog rasta

Sa druge strane, predviđeno povećanje izdvajanja za javne investicije u narednim godinama ekonomski je opravdano i kredibilno. Fiskalnom strategijom planiraju se rekordno velika izdvajanja za javne investicije u naredne tri godine. Predviđeno je da se javne investicije prvo u 2021. povećaju na 5,5 odsto BDP (sa 5,2 odsto BDP iz 2020. godine), a zatim da se postepeno dodatno povećavaju do 5,7 odsto BDP u 2023. godini. Ovo povećanje naročito je važno u periodu oporavka privrede od krize, budući da su kapitalni rashodi najbolji i najefikasniji način da država podstakne privredni rast. Poslednja istraživanja MMF sugerišu da je značaj javnih investicija u sadašnjem vremenu neizvesnosti čak i nešto veći nego u uobičajenim vremenima, te da bi povećanje javnih investicija od jedan odsto BDP moglo da ima potencijal da poveća rast BDP za čak 2,7 procentnih poena.

Naravno, uticaj javnih investicija na privredni rast zavisi i od izbora investicionog projekta, efikasnosti njegove realizacije i drugih parametara.

Fiskalni savet posebno ističe da bi povećanje izdvajanja za zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu morao biti jedan od najvažnijih prioriteta fiskalne politike u srednjem roku, posebno zbog činjenice da je Srbija među ekološki najzagađenijim zemljama u Evropi.