Fiskalni savet: Dobro je što Vlada Srbije ne menja „švajcarsku formulu“ za penzije

Procenjujemo da je srednjoročna strategija Vlade Srbije načelno dobra i da podrazumeva prihvatljive ciljeve fiskalne politike, kaže se u analizi Fiskalne strategije srpske vlade u naredne tri godine, koju je uradio Fiskalni savet.

Nakon snažnog povećanja fiskalnog deficita tokom trajanja zdravstvene krize u 2020. i 2021. godini – nacrtom Fiskalne strategije predviđeno je postepeno uravnoteženje javnih finansija u srednjem roku. Planirano je da se fiskalni deficit sa oko sedam odsto BDP (koliko se planira u 2021. godini), umanji u 2022. na tri odsto BDP, a zatim nastavi da se smanjuje do jedan BDP u 2024. godini. Takvo umanjenje deficita preokrenuće, smatra Fiskalni savet, trenutno rastuću putanju javnog duga, odnosno  predviđeno je da se javni dug s nivoa od oko 60 odsto BDP spusti na oko 55 odsto do kraja 2024. godine.

„Planirano uravnotežavanje budžeta ostvarilo bi se na ekonomski zdrav način bez naglih šokova: kontrolom povećanja penzija i plata u javnom sektoru, smanjenjem subvencija i nekih drugih tekućih rashoda, dok bi se izdvajanja za javne investicije zadržala na veoma visokom nivou od preko šest odsto BDP. Na strani javnih prihoda ne planira se povećanje poreza – naprotiv, ukoliko fiskalna kretanja budu bolja od očekivanja najavljeno je da će se to koristiti za umanjenje poreskog opterećenja privrede. Glavno pitanje je da li će se ovakav plan dosledno sprovesti, konstatuju članovi Fiskalnog saveta u svojoj analizi.

Poštovanje zacrtanog

Prethodna Fiskalna strategija Vlade, podsećaju u Fiskalnom savetu, potrajala je kao važeći okvir za vođenje fiskalne politike svega nekoliko meseci – od decembra 2020. do aprila 2021. godine – a onda se od nje odustalo usvajanjem rebalansa budžeta kojim je deficit u 2021. povećan sa tri odsto BDP na skoro sedam odsto.

„Ovo odstupanje od plana samo delom se može opravdati objektivnim razlozima, kao što je produžavanje zdravstvene krize, a i to je upitno budući da je u decembru 2020, kad su usvojeni Strategija i budžet za 2021. godinu već bilo izvesno da će epidemija trajati i tokom ove godine, što će verovatno zahtevati novi paket državne pomoći. Važan razlog za brzo napuštanje planirane fiskalne politike u 2021. bile su i velike promene pojedinih budžetskih aproprijacija koje nisu bile povezane s krizom. Na primer,  u aprilu 2021. budžetska sredstva za opremanje vojske u 2021. godini povećana su gotovo dva puta u odnosu na plan iz decembra 2020. godine. Upravo takve ad-hok promene javnih politika veliki su rizik i za ostvarenje planiranih, načelno dobrih ciljeva iz nove Strategije“, zaključuju članovi Fiskalnog saveta.

Penzije će rasti do šest odsto godišnje

Kao dobru odluku, Fiskalni savet procenjuje to što Vlada nacrtom Fiskalne strategije potvrđuje da će se pridržavati „švajcarske formule“ za povećanje penzija.

„Nakon dugog i mukotrpnog vraćanja izdataka za penzije na održiv nivo kao i lutanja u traženju održivog modela za njihovu indeksaciju, penzijski sistem napokon je doveden u red u 2019. godine i od prošle godine počela je da se primenjuje ekonomski objektivna „švajcarska formula“ za njihovo povećanje. Formula je rezultirala povećanjem penzija od 5,4 odsto u 2020. i od 5,9 odsto u 2021. godini. Ta povećanja bila su nešto veća od ostvarenog privrednog rasta tokom zdravstvene krize jer „švajcarska formula“ sa određenim kašnjenjem prati privredne trendove – u lošim vremenima daje nešto brži rast penzija od rasta privrede, a u dobrim vremenima nešto sporiji. Strategijom je zato korektno projektovano da će u narednim godinama, nakon završetka krize, povećanje penzija iznositi između 5,5 i 6 odsto godišnje, odnosno da će biti malo niže od prognoziranog rasta nominalnog BDP. Zbog toga će učešće penzija u BDP, nakon privremenog povećanja u 2020. i 2021. ponovo početi da se postepeno spušta ka nivou od oko 10%. Ono što je takođe važno je to što je nacrtom Strategije Vlada potvrdila da u narednom trogodišnjem periodu ne planira promenu sadašnjeg načina indeksacije penzija. Ovo je veoma važno imajući u vidu da je održiv penzijski sistem jedan od najvažnijih stubova na kojima počivaju javne finansije, a da su se u javnosti već mogle čuti najave izmena „švajcarske formule“ u cilju većeg povećanja penzija. Štetnost povećanja penzija iznad ekonomski objektivnih parametara najbolje ilustruje primer iz 2008. godine. Prekomerno povećanje penzija iz 2008. dugoročnu korist nije donelo ni penzionerima jer su njihove penzije duži niz godina nakon 2008. bile povećavane sporije od troškova života, a od kraja 2014. do novembra 2018. bile su čak i privremeno smanjene.

Nacrtom Fiskalne strategije planirano je da plate u javnom sektoru naredne tri godine rastu u proseku oko 4,5 odsto godišnje. Plate zaposlenih u državnom sektoru povećane su u prošlog godini preko deset odsto, a u ovoj godini za dodatnih pet, što je bilo znatno više od ostvarenog privrednog rasta u tom periodu.

Subvencije

„Nacrtom Strategije planira se zaokret u politici povećanja plata u javnom sektoru. Strategijom je planirano da plate zaposlenih u opštoj državi u naredne tri godine rastu oko 4,5% godišnje u proseku. Takvo, kontrolisano povećanje zarada u javnom sektoru bilo bi osetno manje od njihovog uobičajenog rasta u prethodnim godinama, manje od očekivanog rasta BDP, kao i od planiranog rasta penzija. To bi onda, po planu iz Strategije vodilo ka primetnom smanjenju budžetskih rashoda za plate zaposlenih u odnosu na BDP – s 10,4 odsto BDP iz 2021.godini, na 9,7 odsto BDP u 2024. godini. Predviđeno umereno povećanje zarada u javnom sektoru ekonomski jeste opravdano – i s te strane Strategiji se nema šta zameriti. Problem je, međutim, to što su se slični planovi ponavljali u svakoj Strategiji u prethodnih pet godina – i nijednom se nisu ostvarili“, navode članovi Fiskalnog saveta.

Planirano je smanjenje subvencija na istorijski najniži nivo od dva odsto BDP u 2024. godini – ali, tvrde u Fiskalnom savetu,  „nedostaje konkretniji plan reformi najvećih javnih i državnih preduzeća“.

„Budžetski izdaci za subvencije, uključujući budžetske pozajmice i otplatu garantovanog duga od 2005. do 2020. godini. u proseku su iznosili 3,5 odsto BDP godišnje,  što je gotovo tri puta veće nego u zemljama CIE. Pri tom se u posmatranom periodu nikad nisu spustili ispod nivoa od 2,6 odsto BDP. Glavni razlog za ovako velike izdatke za subvencije koje ima Srbija je loše poslovanje javnih i državnih preduzeća – iz godine u godinu javlja se neko neuspešno javno ili državno preduzeće kom je potrebna pomoć države“, navode u Fiskalnom savetu.

Investicije

Nacrt Strategije predviđa izuzetno velike javne investicije u naredne tri godine od oko 6,5 odsto BDP godišnje – što Fiskalni savet uslovno podržava.

„Prevedeno u apsolutne brojeve, ovaj plan podrazumeva da će država u periodu od 2022. do 2024. godine investirati preko 11 milijardi  evra, uključujući i 2021.godine od oko 15 milijardi evra. Snažno povećanje javnih ulaganja godinama unazad bila je jedna od osnovnih preporuka Fiskalnog saveta za vođenje javnih finansija. Ta preporuka bilo je zasnovana na potrebi da se unapredi loš kvalitet infrastrukture, poboljša kvalitet života građana Srbije i podstakne privredni rast. Međutim, sami detalji investicionog plana – prioriteti, sektorska struktura, lista projekata – nisu dovoljno razrađeni što otvara brojna pitanja. Na primer, nije poznato u kojoj meri će planirane javne investicije počivati na ulaganjima u bezbednosni sektor, a koja su bila izuzetno velika u prethodnim godinama. Efekti ovih investicija na ubrzanja privrednog rasta nisu veliki, niti one utiču na poboljšanje osnovne infrastrukture zemlje. S druge strane, moguće je da će se države preorijentisati na tzv. zelenu agendu i snažno povećati investicije u izgradnju zapostavljene komunalne infrastrukture i umanjenje ekološkog zagađenja zemlje. To bi bilo važno prvenstveno zbog poboljšanje zdravlja stanovništva, ali bilo bi podsticajno i za privredni rast i obaveza je Srbije u procesu priključenja EU“, zaključuju članovi Fiskalnog saveta.