(FOTO) Biogasna elektrana PEPO Energy počela da radi

U Novom Miloševu počelo je da radi PEPO Energy biogasno
postrojenje za proizvodnju zelene energije, što je zajednički poduhvat internacionalne MET grupe i lokalne kompanije Arhar Teh.

U potpunosti ekološko postrojenje kapaciteta 1.2 MW, koje žitne ostatke i bundevino meso pretvara u toplotnu i električnu energiju, sagrađeno je za osam meseci usprkos pandemiji Covid-19, a u izgradnji je učestvovalo više od 150 radnika različitih profila.

Postrojenje je iz kontrolne sobe u rad pustila ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović koja je tom prilikom istakla važnost izgradnje nove biogasne elektrane u Srbiji, pored 28 postojećih.

„Trenutno u Srbiji gradimo još 73 biogasne elektrane i sa oko 100 MW kapaciteta koji će biti instalisani za godinu do dve, Srbija će biti zemlja koja proizvodi više električne energije pomoću biogasa od Hrvatske, Slovenije i Crne Gore zajedno. Ovaj projekat pokazuje usmerenost Vlade Srbije ka zelenoj energiji, a svaki investitor koji ulaže u obnovljive izvore energije pokazuje da veruje u našu zemlju i našu energetsku politiku“, navela je Mihajlović i dodala da je PEPO Energy investicija vredna pet
miliona evra, kao i da zapošljava oko 30 ljudi.

Izgradnjom biogasne elektrane u Novom Miloševu, internacionalna MET grupa je nastavila svoje investicije u Srbiju, a predsednik izvršnog odbora MET Grupe Bendžamin Lakatoš naveo je da je PEPO projekat započet u maju 2020. godine.

„PEPO biogasna elektrana je još jedan veliki uspeh naše strategije okrenute ka obnovljivim izvorima energije koji pokazuje našu snažnu posvećenost zelenoj i održivoj budućnosti. Ovaj projekat takođe još jednom potvrđuje posvećenost kompanije Srbiji, zemlji u kojoj MET posluje od 2009. godine. Želeli bismo da nastavimo da investiramo u srpsku ekonomiju kroz širenje kako standardnih akivnosti, tako i aktivnosti u sferi obnovljivih izvora energije“, rekao je Lakatoš.

Biogasna postrojenja, pored primarnog zadatka proizvodnje energije imaju ulogu i u zaštiti životne sredine, i to ne samo smanjenjem efekta staklene bašte, već i likvidacijom otpada poljoprivredne proizvodnje i biološki razgradivog komunalnog otpada.