(FOTO) TODIĆI NASTAVILI PORODIČNU TRADICIJU PROIZVODNJE VINA Vinarija Doja od koje se očekuje najveći uspon u 2021. godini

Ljubav prema zavičaju i ljubav prema vinovoj lozi izrodila je Vinariju Doja. Vinogradi na osunčanim padinama u podnožju Jastrebca, vitalna vinogradarska zemlja, upornost, rad i znanje porodice Todić stvorili su prepoznatljiva vina vrhunskog kvaliteta.

Porodična vinarija, u kojoj rade supružnici Goran Todić, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva i Slavica Todić, profesor i šef Katedre za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i njihova ćerka Mina, koja je stekla master iz enologije u Bordou, počela je da radi 2010. godine, a glavna sorta grožđa je prokupac.

Vinarija Doja je nastavila viševekovnu tradiciju Topličkog kraja gajenja prokupca u Prokupačkom vinogorju, kaže za Biznis.rs vlasnica vinarije Doja Slavica Todić i dodaje da kada su se opredeljivali za sortiment vinograda nije bilo dileme da će sorta prokupac biti glavna.

“Činjenica da se u Toplici vekovima gaji prokupac, ukazuje da na ovom području postoje veoma povoljni uslovi za proizvodnju grožđa sorte prokupac visokog kvaliteta”, kaže Slavica i dodaje da prokupac ima najveći udeo u sortimentu njihovih vinograda.

Slavica, koja je na portalu Vino.rs proglašena za vinsku ličnost godine 2020. kaže da je vinarija iako još uvek mlada, prepoznatljiva na tržištu po vinu Prokupac koje je sinonim za vinariju Doja, ali i sinonim srpskog vinogradarstva.

“Generalno, opredelili smo se za proizvodnju autentičnih vina sa pečatom podneblja (terroir-a) sa koga grožđe potiče. Nastojimo da u vinima očuvamo karakteristike sorte, njen specifičan aromatični kompleks i autentičnost specifične klime i zemljišta Topličkog rejona”, objasnila je.

Saveršeno sadejstvo tradicije i moderne tehnologije

Ona je dodala i da su njihova vina rezultat tradicije, podneblja i moderne tehnologije, kao i da su rezultati pokazali da tradicija i moderne tehnologije ne isključuju jedna drugu već se savršeno dopunjuju.

Najveći deo proizvedenog vina se plasira na domaće tržište putem ražličitih kanala prodaje. Vinarija izvozi vina u Sloveniju, Crnu Goru, Bosnu, Holandiju, Švajcarsku i Belgiju.

Govoreći o uspesima vinarije, Todićeva je navela da su prvu medalju za Doja vino dobili za vino Doja Prokupac berba 2015. na BWIC gde je osvojio zlato i proglašen za najbolje vino na Balkanu od autohnone sorte.

Osvojili su zlatnu medalju na Mundus Vini 2020. za vino Doja Cabernet Sauvignon & Merlot 2016, i Doja Prokupac, 2017, na Decanteru 2020. Doja Prokupac Breg je dobio 92 poena (srebro) i Doja Prokupac 2017, 89 poena (bronza), a vinarija je proglašena i za vinariju godine 2019.
Vinarija je osvojla i Zlatnu medalju 2018 BeoWine Challenge cup za vino DOJA Chardonnay & Pinot Grigio. Takođe, prema portalu Vinor.rs Vinarija Doja je proglašena za vinariju od koje se očekuje najveći uspon u 2021. godini.

Vinarija poseduje 36 hektara vinograda u kojima su zastupljene sorte za proizvodnju belih i crvenih vina: šardone, pino sivi (burgundac sivi) i tamjanika, prokupac, kaberne sovinjon i merlo.

Prerada grožđa se obavlja u vinariji koja je opremljena najsavremenijom opremom za proizvodnju vina vrhunskog kvaliteta, kaže Slavica i dodaje da se svi procesi proizvodnje počev od proizvodnje grozđa, berbe, prerade groždja u vino, odležavanja vina, flasiranja do etiketiranja obavljaju u prostorijama vinarije, čime je omogućena sledljivost u svim fazama proizvodnje vina.

“Portfolio čine tri bela vina – Doja Chardonnay & Pinot Grigio, Chardonnay barrique, Tamjanika, Doja rose Prokupac, dva crvena vina – Doja Prokupac, Doja Cabernet Sauvigno & Merlot i premium linija – Doja Breg Prokupac i Doja Breg Cabernet Sauvignon”, precizirala je Slavica i dodala da je kapacitet vinarije 200.000 litara.

Izgradnja brenda višedecenijski proces

Ona je rekla i da je vinarstvo po mnogo čemu specifična oblast, najčešće povezana sa tradicijom, kao i da je proces izgradnje brenda dug i da bi opstao mora biti višegeneracijski. Ona je objasnila da je zbog toga u celom svetu vinski biznis uglavnom u vezi sa porodicom i generacijski se prenosi.

S obzirom na to da vinski biznis čine potpuno različiti segmenti a podjednako važni za uspeh, dobro je, da svi ti segmenti budu pokriveni kompetennim ljudima iz porodice, ocenila je ona.

“I u vinarstvu kao i u svakom porodično vođenom biznisu, imate mogućnost da brze reagujete, donosite odluke i rešenja i brže se prilagođavate trenutnoj situaciji”, objasnila je Slavica.

Ipak, napomenula je i da porodični biznis ima i neku sitnu “manu”.

“Iz dosadašnjeg iskustva, porodično vođenje vinarije ume da bude na udaru previše unetih emocija u posao i rizik da svako porodično okupaljanje ne prođe bez razgovora o vinu”, uz osmeh kaže Slavica.

Govoreći o uticaju korona krize na posao, Slavica je rekla su se i proizvođači i potrošači našli u potpuno nepoznatim okolnostima.

“Ova godina je bila godina resetovanja potrošača odnosno potrošačkih navika ali i potrebe da svaka vinarija preispita načine prodaje vina. U uslovima kada je HoReCa kanal zatajio, veliki trogovinski lanci zadržali prodaju iz prethodne godine ili čak beleže blagi rast, fokus je stavljen na potrošače u vinariji”, rekla je.

Slavica je iz cele priče o korona krizi ipak izvukla i nešto pozitivno.
“Vino je specifičan proizvod u smislu da kupci vina žele da posete vinarije, da vide i čuju priču o proizvodnji vina, što obično nije slučaj sa drugim proizvodima. Često je poseta vinariji odlučujuča da potrošač doživi neko vino i pokloni mu poverenje. Ovaj način prodaje je osnažio i vinski turizam u Srbiji pa bi to bila jedna pozitivna stvar i u ovako teškoj godini na tržištu vina”.

Naučili smo da moramo ozbiljnije raditi na strategiji koja će povećati šanse za uspehom u godinama koje predstoje.

Kvalitet srpskih vina sve bolji

Slavica je rekla da vidi Srpska vina u svetu, kao i da se u Srbiji u poslednje dve decenije mnogo radi na uspostavljanju vinskog identiteta, ocenjujući da je kvalitet srpskih vina iz godine u godinu sve bolji, o čemu svedoče brojne medalje koje su srpska vina osvojila na međunarodnim prestižnim takmičenjima.

Prema njenom mišljenju izuzetno značajnu ulogu u ovom procesu imaju mediji, organizovanje vinskih događaja na kojima se promovišu domaća vina, kao i radionice.

“Sve te aktivnosti su doprinele podizanju svesti srpskog potrošača da pije domaća vina, koja po kvalitetu ne zaostaju za uvoznim. Rad na vinskom identitetu na domaćem tržištu je važan preduslov za promociju srpskih vina u svetu. Pojedinačno, dosta vinarija izvoze vina ali Srbija u svetu, još uvek nije prepoznata kao vinska zemlja. Smatram da Srbija svoj identitet na međunarodnoj vinskoj sceni može i mora da gradi prvenstveno na autentičnim vinima od autohtonih sorti. U ovom trenutku najveće šanse imamo sa vinima prokupca”.

Ona se osvrnula i na cene domaćih u odnosu na cene stranih vina, rekavši da srpska vina ipak nisu skupa.

“Italija, Francuska, Španija su zemlje koje imaju dugu tradiciju proizvodnje vina i ujedno tri u svetu sa najvećim površinama pod vinogradima sa vinskim sortama. Kao najveći proizvođači vina i raspon cena i kvaliteta vina je dosta veliki. Ako poredimo cene srpskih i stranih vina u istoj kvalitetnoj kategoriji, onda nikako ne možemo reći da su srpska vina skupa”, zaključila je Slavica.