(FOTO/VIDEO) Golija je eliksir mladosti, od šume do izvora

Najviša planina u jugozapadnom delu Srbije sa najpoznatijim vrhom Jankov kamen, Golija je jedna od najlepših u ovom delu Evrope. Kategorisana je kao specijalni rezervat biosfere, UNESCO ju je stavio pod zaštitu, a 2001. godine proglašena je za prirodno dobro prve kategorije. 

Ono što Goliju krasi, a trenutno je u razvoju, jeste veliki broj prirodnih staza za zimske sportove. JP Skijališta Srbije izradilo je prvu fazu razvoja skijališta na Goliji. Ono što je iniciralo razvoj skijališta na ovoj planini je što ima dosta snežnih dana u godini, pa kada su zime jake, sneg zna da se zadrži i do juna.

Iako je najatraktivnija zimi, ona nudi i mnoštvo letnjih sadržaja, od kojih je među najpopularnijima pešačka tura zdravlja, duga 4,8 kilometara. Bajkoviti predeli kroz koje se prolazi – šume, potočići i livade, sve prirodne lepote i čist vazduh, predstavljaju pravi beg iz gradske vreve. Za istrajne entuzijaste i fizički spremne hajkere, tu je i staza duga 60 kilometara sa visinskom razlikom od 650 metara.

Prostranstvo bogato vodom 

Ono što posebno krasi Goliju jesu njene reke Studenica, Brvenica i Moravica, jezera, a ono što obavezno treba videti i posetiti jesu slapovi na reci Izubri. Sama planina prepuna je prirodnih izvora sa pijaćom vodom. Rimski most iz doba Nemanjića jedna je od glavnih atrakcija koju treba obavezno obići.

Jezero „Nebeska suza“ u Okruglici, koje se nalazi na nadmorskoj visini od 1.495 metara, najveće je jezero u moravičkom kraju. Nastalo je krajem osamdesetih godina 20. veka, posle zemljotresa u Rumuniji. Daićko jezero (Tičar) okruženo je visokom i gustom četinarskom šumom i nalazi se na nadmorskoj visini od 1.500 metara. Jezero se postepeno smanjuje jer obrasta travom, a predstavlja prirodni fenomen i za njega se vezuju veliki mitovi.

Na samom Jelaku ispod Crepuljnika nalazi se poznato Košaninovo jezero. Ime je dobilo po poznatom botaničaru akademiku dr Nedeljku Košaninu koji je i sam rođen u ovom kraju.

“Golija je nepresušni izvor lepote i zdravlja, pa možemo reći da je i eliksir mladosti. Više od 100 vrsta lekovitog bilja, četinarske šume, i veoma retke vrste životinja najbolje pokazaju koliko je priroda netaknuta na ovoj planini. Pravi je raj za lovce i ribolovce”, ističu u Golija Info.

Dodaju da se može reći da je Golija ljubomorno čuvana od strane ljudi koji su za nju znali i u njoj uživali. Naime, na planini i oko nje, do pre neku godinu, nalazio se samo jedan hotel, a od privatnog smeštaja bilo je svega nekoliko vikendica koje se izdaju. Veliki potencijal same planine jesu njene lepote, a i ljudi koji će da uživaju u njoj, vodeći računa o očuvanju prirode. Poslednjih godina ubrzan je rast izgrađenih objekata na ovoj planini.  

Golija je vrlo gostoprimljiva i rado prikazuje sve svoje lepote, a poseban utisak ostavljaju veoma ljubazni domaćini sa manirima ljubitelja prirode. 

Jankov kamen 

Najviši vrh Golije, koji se nalazi na 1.833 metara nadmorske visine, poznat kao Jankov kamen, najviši je vrh jugozapadne Srbije. Sama Golija prostire se u smeru zapad-istok u obliku latiničnog slova S i dužine je 32 kilometara. 

Po prvoj legendi Jankov kamen je dobio ime po Sibinjanin Janku, koji je vraćajući se sa Kosova na ovom mestu ostavio kamen. Ova legenda poznata je svim ljubiteljima Golije i često je prepričavaju. Legenda nije dokazana, ali meštani veruju da je baš tako bilo.

Retko ko zna jeste da postoji i druga legenda po kojoj je Jankov kamen dobio ime. Naime, po njoj su se dva sina posvađala oko očevog nasledstva, što je otac rešio tako što je osmislio jednu vrstu nadmetanja između njih – ko prvi donese kamen do najvišeg vrha Golije dobija celo nasledstvo. Brat Ratko došao je do pola puta i odustao, a njegov kamen se skotrljao nizbrdo do potoka, koji je tako i dobio ime Ratkov potok. Janko je pobedio i stoga je i ovo mesto dobilo njegovo ime. O njegovoj veličanstvenoj hrabrosti i dalje se prepričavaju priče i urbane legende. 

Najviši vrh Golije jedna je oaza prirodnih lepota sa koje se pruža veličanstven pogled. Osećaj svakog posetioca je nezamisliv, a komentari su poput ,,bili smo na krovu Srbije“, a oni koji su ga videli pričaju i da je osećaj kao da se cela Srbija nalazi na dlanu posmatrača.

Skijanje na Goliji 

Golija se nalazi 40 kilometara jugozapadno od Ivanjice i 32 kilometara severno od Novog Pazara, i pripada unutrašnjoj zoni Dinarskog planinskog sistema. Posle Jankovog kamena (1833 m), dominantni su i Crni vrh (1795 m), Čardak (1688 m), Kulina (1642) i Jadovita (1560 m).

Padine Golije su izuzetno pogodne za skijanje, jer zime obiluju snegom. Ovo područje ima najviše snežnih dana u Srbiji, pa se sneg zadržava blizu pet meseci i dostiže prosečnu visinu od 105 cm.

Prava sportska mesta su: Odvraćenica, Česta vrela, Šeremetovica, Ljute livade, Biser voda, Radočelo, Brusnik, Rudno i druga. Golija poseduje dobru osnovu za formiranje skijaških staza i za rekreaciju u vidu blagih šetnji i planinarenja u gotovo netaknutoj prirodi. 

Turizam na ovoj planini se razvija velikom brzinom – u poslednjih 10 godina Golija je dobila pojedine uređene ski-staze, žičare i prateće ski-sadržaje. Tokom zime dolaze gosti iz cele Srbije i inostranstva, ali i leti. Na Odvraćenici postoji hotel „Golija“, a sa Ivanjičke strane i hotel „Golijska reka“.

Prirodna i kulturna dobra

Vlada Republike Srbije donela je jula 2001. godine Uredbu kojom se područje planine Golija stavlja pod zaštitu kao Park Prirode „Golija“ i svrstava u I kategoriju zaštite kao prirodno dobro izuzetnog značaja.

Precizno su definisane granice parka koje obuhvataju područja opština Ivanjica, Kraljevo, Raška, Novi Pazar i Sjenica – ukupne površine 75.183 ha, a unutar njih područja sa prvim, drugim ili trećim stepenom zaštite.

Golija je centar reliktnih biljnih vrsta i carstvo planinskog javora (Acer heldreichii) koji ovde gradi svoje najlepše i najočuvanije lišćarske i lišćarsko-četinarske šume. Ova vrsta preživela je ledeno doba.

Zaštićene prirodne retkosti na Goliji su: zelenika ili božikovina, jeremičak, kratkočetinasta smrča, planinski javor, polegla kleka, piramidalna jela i druge. Do sada je zabeleženo 45 vrsta ptica koje spadaju u grupu prirodnih retkosti.

Ništa manje od prirodnog bogatstva nije važnije i kulturno nasleđe koje krasi podnožje Golije. Ona je i mesto srpske duhovnosti i pismenosti, pa, dok boravite na ovoj planini, iskoristite priliku da, u okviru izleta, upoznate i dragulje srednjovekovne Srbije. Manastir Studenica je na listi Svetske kulturne baštine, a od izuzetnog nacionalnog značaja su i Gradac, Brezova i Đurđevi stupovi.