(FOTO/VIDEO) TURISTIČKE LEPOTE SRBIJE Tara je dragulj koji krasi našu zemlju – treba je doživeti i čuvati

Pri prvoj pomisli na planinu Taru, većini ljudi će na pamet pasti čist vazduh, bajkovita priroda i potpuni odmor i relaksacija, a ona nudi sve – i aktivnosti i potpuni mir, za svakoga ponešto.

Ova velelepna prirodna tvorevina nalazi se na zapadu Srbije, u srednjem Podrinju, a 1981. godine proglašena je za nacionalni park. Prve inicijative da se Tara stavi pod zaštitu kao dobro od nacionalnog značaja pokrenute su sredinom 20. veka, ali se za konačnu odluku čekalo čitave tri decenije.

„Danas se zaštićeno područje prostire na blizu 25.000 hektara i pokriva najveći deo planine. Obuhvata predeone celine Ravna Tara, Crni vrh i Zvijezda. Taru treba doživeti, osetiti pod nogama u travi i blatu, na steni, u duši i srcu, u mirisu smole i majčine dušice, u boji ciklama i božura“, priča za Biznis.rs rukovodilac službe informisanja, prezentacije i turizma JP „Nacionalni park Tara“, turizmolog Ranko Milanović.

Dodaje da je posetiocima dostupno oko 290 kilometara markiranih planinarskih staza i više od 75 kilometara biciklističkih ruta, koje kreću iz turističkih centara. Takođe, napominje da je uređeno i šest obrazovnih staza, kao i prva staza u Srbiji prilagođena osobama sa posebnim potrebama.

„Najveću pažnju turista privlače brojni vidikovci, poput Banjske i Bilješke stene, Sjeniča, Crnjeskova, Sokolarice, Osluše, brane Lazići, Ravne stene i Janjča sa kojih se pružaju nezaboravni pogledi. Takođe, veliku atrakciju predstavlja kanjon reke Drine sa jezerom Perućac na kome se organizuju krstarenja brodom“, ističe Milanović.

Od 2006. godine u Nacionalnom parku Tara organizuje se i Kamp mladih čuvara prirode (Junior ranger camp). Reč je o jedinstvenom edukativnom programu za decu osnovnoškolskog uzrasta razvijenom po uzoru na projekat Evropske asocijacije nacionalnih parkova (Europarc federation) – Junior Ranger Camp.

Ovaj predeo pruža bezbrojne mogućnosti za avanturiste – od onih na Drini, pa preko jahanja i biciklizma, sve do planinarenja i naravno, lova i ribolova.

„Turisti mogu upražnjavati različite aktivnosti kao što su planinarenje, planinski biciklizam, vožnja kajaka, rafting Drinom, veslanje na daskama (SUP), a novina u ponudi Nacionalnog parka su ture posmatranja medveda, gde ga možete videti u njegovom prirodnom staništu iz bezbednih čeka na hranilištima“, objašnjava naš sagovornik.

Na ovom području živi čak 59 vrsta sisara, a pored divokoze, poslednjih godina najviše pažnje privlači mrki medved koji je postao jedan od simbola Tare, koja je dom za više od 50 jedinki najveće zveri u Evropi (Ursus arctos).

Do sada je registrovano oko 140 vrsta ptica, a izdvajaju se vrste poput surog orla, dugorepe i male sove, troprstog detlića i tetreba. Takođe, u vodama ovog područja zabeleženo je 19 vrsta riba, dok su vodozemci i gmizavci zastupljeni sa po 12 vrsta.

„Кao što je u biljnom svetu Pančićeva omorika simbol ovog kraja, tako je u životinjskom svetu njegov simbol Pančićev skakavac, reliktna vrsta koja naseljava samo ovo područje“, kaže Milanović.

Geografski gledano Tara predstavlja blago zatalasanu krečnjačku površ sa koje se uzdižu planinski vrhovi, a koja je ispresecana brojnim klisurama i kanjonima. Najviši vrh u parku je Кozji rid koji doseže visinu od 1.591 metar, a najniža tačka iznosi 291 metar.

„Najveći kanjon usekla je reka Drina između Žepe i Кlotijevca u dužini od 36 kilometara, dok je visina litica na nekim mestima gotovo 1.000 metara. Ambijentalnu sliku upotpunjuju i dva veštačka jezera u Perućcu i Zaovinama“, navodi naš sagovornik.

Zahvaljujući specifičnom reljefu  i povoljnim klimatskim uslovima Tara je stanište za oko 1.150 biljnih vrsta, što predstavlja jednu trećinu flore Srbije.

Najveće bogatstvo predstavljaju očuvani šumski kompleksi koji pokrivaju oko 80 odsto parka. Preovlađuju mešovite šume jele, smrče i bukve dok staništa Pančićeve omorike ovaj predeo čine jedinstvenim u svetu.

„Pančićeva omorika (Picea omorika) endemit je srednjeg Podrinja i reliktna vrsta iz doba tercijara. Možemo je smatrati „živim fosilom“, jer je u kanjonima i klisurama srednjeg toka Drine uspela da preživi ledeno doba. Otkrio ju je 1875. godine Josif Pančić, naš najpoznatiji botaničar, u selu Zaovine“, naglasio je Milanović.

Širom parka postoje brojna arheološka nalazišta i spomenici koji datiraju od neolita do poznog Srednjeg veka. Najznačajniji su manastir Rača i srednjovekovne nekropole sa stećcima. Manastir Rača predstavlja zadužbinu srpskog kralja Stefana Dragutina Nemanjića i sagrađen je u drugoj polovini 13. veka.

„Ovo je bio jedan od najvažnijih centara srpske srednjovekovne pismenosti, a tokom drugog svetskog rata ovde je sklonjeno i sačuvano Miroslavljevo jevanđelje. Na području nacionalnog parka postoji nekoliko srednjovekovnih nekropola sa stećcima, monolitnim, kamenim nadgrobnim spomenicima“, kazao nam je naš sagovornik.

Nekropole u Perućcu i Rastištu su od 2016. godine uvrštene na UNESКO listu svetske kulturne baštine

Bajina Bašta obiluje još mnoštvom prelepih mesta koja čekaju da budu istražena. Od planine Tare, preko reke Drine i čuvene kućice sve do manastira Rače sagrađenog u 13. veku. Ovime smo samo zagrebali po površini ovog veličanstvenog kraja, koji čeka da ga iskusite.