FRILENSERI MESEČNO PRIHODUJU OKO 1.000 EVRA Čak 70 odsto njih prihvatilo bi da plaća porez

Čak 70 odsto frilensera spremno je da plaća poreze i doprinose za svoj rad, ali visoka stopa oporezivanja, neodgovarajući zakonski okvir i nedovoljno jasne instrukcije za obračunavanje poreskih obaveza su ključni problemi sa kojima se suočavaju, pokazalo je istraživanje na uzorku od 480 ispitanika, koje je sproveo NALED zajedno sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.

Frilenseri ističu da u proseku prihoduju 1.085 evra mesečno, a od te sume bi za porez i doprinose izdvojili najviše 110 evra ili do 12 procenata. Više ne bi platili ni kada bi uz puno osiguranje imali legalan status i kreditni potencijal. Interesantno je i da bi petina za poreske obaveze dala manje od 3.000 dinara, od kojih većina i manje od jedne hiljade.

„Polovina frilensera bi poreze i doprinose plaćala samo tokom perioda kada rade, što im poreski sistem i omogućava. Postoji i deo, oko 31 odsto obveznika, koji su rekli da ne bi želeli da plaćaju poreze, a kao razloge navode visok nivo poreza, nestalne prihode i nepoverenje u institucije. Takođe, žele da dobiju nešto zauzvrat. To nam puno govori o nivou poreske kulture u našoj zemlji i nepoznavanju poreza, koji su nenamenski prihodi države i za njihovo plaćanje se nigde u svetu ne dobija konkretna protivusluga već se novac ulaže u zajedničke potrebe kao što su zdravstvo, prosveta, infrastruktura i drugo“, rekao je Igor Lončarević, potpredsednik NALED Saveza za fer konkurenciju i partner u kompaniji KPMG.

Na panelu o jačanju poreske kulture, koji je u novembru organizovao NALED, uz podršku KPMG i Nemačke razvojne saradnje, učesnici su se saglasili da će negativan odnos prema plaćanju poreza građani uvek pravdati sumnjom da država nedovoljno dobro i transparentno troši novac poreskih obveznika.

„S jedne strane, treba jačati poverenje u sistem i raditi na edukaciji, naročito mladih ljudi, kako bi bili upućeni u svoje zakonske obaveze. Isto tako, Poreska uprava treba blagovremeno da signalizira ljudima da država ima uvid u sva njihova primanja i da se plaćanje poreza ne može lako izbeći“, kazao je Lončarević.

Podaci ukazuju i da za mnoge frilensere to nije dopunski već praktično stalan posao. Za četiri od pet ispitanika su ovo jedini izvori prihoda i 74 odsto radi taj posao tokom cele godine, a četvrtina oko 40 sati nedeljno, što je puna radna nedelja. Ipak, tri četvrtine ne bi želele da frilensing zamene angažmanom sa punim radnim vremenom i ugovorom o radu.

Prema istraživanju, prosečan frilenser je fakultetski obrazovan muškarac koji ima između 20 i 40 godina. Najviše se bave programiranjem i pružanjem IT usluga (21 odsto), držanjem online časova (18 odsto), kao i poslovima grafičkog dizajna, web dizajna ili 3D dizajna i modeliranja.