Funkcionisanje privrede u ovim uslovima neodrživo

Nakon godinu dana od izbijanja pandemije poslodavci u Srbiji i dalje ne znaju kada će svoje poslovanje moći da vrate u normalne tokove. Iako su privrednici u prvi mah pozdravili osnivanje kriznih štabova, sada se pitaju šta se desilo sa ekonomskim delom kriznog štaba i poručuju da je neophodno rešenje kako bi se privreda održala.

Zbog celokupne situacije Unija poslodavaca Srbije uputila je vladi predlog mera za rasterećenje najugroženijih sektora privrede, poručeno je na konferenciji Unije povodom aktuelne situacije. U UPS su saglasni da je funkcionisanje privrede u ovim uslovima neodrživo i da tome doprinose nejasne i neblagovremene mere Kriznog štaba. Zbog toga, Unija predlaže reorganizaciju Kriznog štaba, koji bi prerastao u Medicinski štab i bio zadužen za zdravstvene i medicinske aspekte pandemije Covid-19.

Predsednik Izvršnog odbora UPS Andreja Brkić ocenio je da je velika važnost Kriznog štaba kao medicinskog tela, ali da Vlada Srbije mere treba više da sagledava sa privrednicima.

„Moramo da se snađemo i nađemo najbolji način da organizujemo svoje poslovanje i život. Da zaštitimo građane, ali i zaposlene u kompanijama“, kazao je Brkić. Prema njegovim rečima, Vlada Srbije trebalo bi da u razgovore o merama uključi i insitucije kao što su socijalno ekonomski saveti i Fiskalni savet kako bi imala uvid u pravo stanje na terenu.

Direktorka Sektora za pravne poslove i socijalni dijalog UPS Svetlana Budimčević istakla je da je nužno da strategija kratkoročnih mera preraste u strategiju održivog razvoja.

„Želimo da nađemo i osmislimo najbezbednije načine da privreda može da funkcioniše“, kazala je Budimčević i dodala da je neophodno i blagovremeno definisanje jasnog seta zaštite i mera koje bi značile privredi.

U svom predlogu Unija poslodavaca zatražila je od Vlade Srbije smanjenje poreza na dodatu vrednost na hranu i piće na 10 odsto u sektoru ugostiteljstva i hotelijerstva, kao i oslobađanje plaćanja poreza na dobit za najugroženije sektore u kojima je u proteklom periodu bio zabranjen rad.

Takođe, kako je objasnila Budimčević, neophodno je i odlaganje plaćanje poreza i doprinosa na zarade za delatnosti kojima je u proteklom periodu bio zabranjen ili otežan rad.

Unija od vlade traži i obustavljanje uvođenja novih taksi i parafiskalnih nameta jer podaci pokazuju da trenutno u Srbiji ima oko 1.200 različitih nameta, što je veliko opterećenje. Takođe, privrednike treba osloboditi i plaćanja određenih taksi poput firmarina, ekoloških taksi i plaćanja zakupa javnog prostora.

„Prosečan ugostiteljski objekat koji ima desetak zaposlenih, i površinu od oko 300 kvadrata, na dnevnom nivou ima troškove od 400 evra, što na mesečnom nivou iznosi 12.000 evra. Firmarine na godišnjem nivou poslodavac, koji ima desetak zaposlenih, plaća 5.000 evra, što je samo jedan od nameta“, istakla je Budimčević.

Privrednici su bili zadovoljni radom Kriznog štaba, naročito pošle godine kada je postojao i ekonomski deo kriznog štaba u okviru kog je učestvovala Privredna komora Srbije i u okviru koga su i članovi UPS mogli da učestvuju, ukazala je direktorka Sektora za članstvo UPS Ljiljana Pavlović.

„Zbog celokupne situacije neophodno je potpuno drugačije organizovati privredni i društveni život Srbije, zbog čega se UPS zalaže za donošenje dugoročnih mera, umesto zatvaranja i kratkoročnih mera“, kazala je Pavlović.