G7 nudi pomoć nerazvijenima ili hladni rat Kinezima?

Lideri G7 načelno su podržali plan koji su predložile SAD, da pomognu zemljama sa nižim i srednjim prihodima, kako bi izgradili bolju infrastrukturu. Kako je saopštila Bela kuća, novi plan „imaće globalni domet, od Latinske Amerike i Kariba do Afrike i Indo – Pacifika“.

Sumnje da je zapravo samo reč o produbljenju sukoba i kontriranja Kini, kroz priču o tzv. alternativnom putu koji svetu nudi Amerika i druge države okupljene u G7, potvrdio je sam predsednik SAD, Džo Bajden (Joe Biden). U njegovoj izjavi koju prenose britanski mediji, ističe se da „mu je želja da plan „Izgradimo bolji svet (B3W) – bude kvalitetna alternativa kineskoj inicijativi“.

„Ovde se ne radi o teranju država da se opredele između nas i Kine. Ovde se radi o nuđenju afirmativne, alternativne verzije i pristupa koji je tim državama sada dostupan“, objasnio je Bajden.

Prvi projekti u okviru nove inicijative G7 „Izgradimo bolji svet“ mogle bi biti železnice u Africi i vetroelektrane u Aziji.

Kineska inicijativa „Pojas i put“, koja je prvi put najavljena 2013. godine, pod rukovodstvom kineskog predsednika Si Đinpinga (Xi Jinping), ima za cilj izgradnju luka, puteva i železnice kako bi se stvorili novi trgovinski koridori koji povezuju Kinu sa Afrikom, Evroazijom, ali i ostatkom sveta. Kako BBC podseća, „kineski projekat pomogao je u finansiranju infrastrukture u mnogim zemljama, posebno u Aziji i Africi, ali je kritikovan zbog toga što ove države, kroz te projekte povećavaju zaduženost i, posledično, postaju politički zavisne od Pekinga“.

BBC otkriva i da će završna izjava sa samita G7 koji je u toku u zalivu Carbis, biti formulisana u kontekstu da će „ove zemlje ponuditi partnerstvo zasnovano na vrednostima, visokim standardima i transparentnosti“.

Međutim, detalji o načinu finansiranja novog plana G7 ostaju nejasni. Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da Grupa još nije razmotrila na koji način će finansirati ovu inicijativu. Prema pisanju Guardiana, koji se poziva na zvaničnike američke administracije, ideja je prikupiti stotine milijardi javnog i privatnog novca, za pomoć u popunjavanju infrastrukturnog jaza između razvijenih i manje razvijenih država. Program je dizajniran za mobilizaciju kapitala u oblastima kao što su klima, zdravlje i digitalna tehnologija, a sve kako bi se pomoglo da se do 2035. godine zadovolje potrebe zemalja u razvoju u iznosu procenjenom na 40.000 milijardi dolara.

Prema tvrdnjama ovog lista, postoje ozbiljne razlike u viđenju nove inicijative između pojedinih članica G7. Neki lideri ove Grupe, uključujući italijanskog premijera  Marija Dragija (Mario Draghi), aktuelnog predsednika G20, pozvali su Bajdena da ne forsira rivalstvo sa Kinom do te mere da ono sprečava saradnju sa ovom državom po nekim drugim, važnim pitanjima, poput klimatskih promena. Nemačka se, i inače, retko na ovakvim sastancima izjašnjava o određenim finansijskim obavezama, a Francuska ukazuje da postoji prostor da se manje razvijenim državama pomogne kroz mehanizam preraspodele specijalnih prava vučenja (SDR), koja deluju u okviru MMF, kao način da se poveća likvidnost zemalja u razvoju. Predsednik Francuske, Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je tokom prošle nedelje otvoreno upozorio Vašington da „Evropa nije i neće slediti očiglednu Bajdenovu želju da se vrati logici hladnog rata, ovog puta sa Kinom, kao novim neprijateljem Zapada. Insistirao je na tome da će „Evropa zadržati svoju nezavisnost, kada je u pitanju izgradnja odnosa sa Kinom, politikom na koju uticaj nema ni Kina, ali i koja nije usklađena sa SAD“.

Citirani američki zvaničnici u više britanskih i američkih medija, rekli su i da je Bajden vršio pritisak na druge lidere G7 da preduzmu „konkretne mere po pitanju prisilnog rada u Kini“ i da se, u završno saopštenje, uvrste kritike Pekinga po ovom pitanju. S druge strane, dodaje se, Japan traži pominjanje Tajvana u završnoj izjavi.

I američki CNN otkriva da je nova inicijativa „Izgradimo bolji svet“ ozbiljno podelila G7. Toliko da je, u toku žustre rasprave o tome da li otvoreno treba prozvati Kinu ili ne, u nekom momentu bio isključen internet u prostoriji za sastanke, kako delovi dijaloga među partnerima u G7 ne bi postali dostupni javnosti.

Ostaje da se vidi da li će stara anglosaksonska alijansa Amerike i Britanije, koju je podržao i kanadski premijer Džastin Trudo (Justin Trudeau), uspeti da nagovori kontinentalni deo Evrope i Japan da se u završnici ovog samita izađe sa zajedničkom izjavom kojom se osuđuje Kina.

Valja podsetiti i da je Trampova administracija, takođe, više puta razgovarala sa saveznicima o uspostavljanju zapadne alternative kineskom „Pojasu i putu“, ali nikada nije isporučila niti jedan cent u tu svrhu. U tom smislu, prerano je procenjivati i da li će nova verzija alternative Kinezima, odnosno programu „Pojas i put“ ostati zabeležena samo kao inicijativa ili će, realno, učiniti da se globalna ofanziva za ekonomsku prevlast na planeti dovede do većih ulaganja u delove sveta gde su investicije najpotrebnije.

Kina reagovala

Kina je, nakon izveštaja sa susreta predsednika sedam svetskih ekonomskih sila, upozorila lidere G7, okupljene na samitu u Kornvolu, da su odavno prošli dani kada su globalne odluke donosile male grupe zemalja.

Na taj način Peking je odgovorio najbogatijim zemljama sveta koje su tražile jedinstven stav u vezi sa Kinom.

„Odavno su prošli dani kada je globalne odluke diktirala mala grupa zemalja“, rekao je portparol kineske ambasade u Londonu, preneo je Rojters.