Gasna infrastruktura kamen spoticanja u Evropskoj uniji

Ambasadori zemalja članica Evropske unije raspravljaće sledeće nedelje o promeni pravila za finansiranje prekograničnih gasnih projekata iz zajedničkih fondova EU.

Članice 27-članog bloka založiće se za produženje finansijske podrške iz fondova EU prekograničnim projektima prirodnog gasa, što je stav koji se kosi sa planom Evropske komisije o okončanju takvog finansiranja, piše Tanjug pozivajući se na Reuters.

Pravilima EU, pod nazivom „TEN-E“, definiše se koji prekogranični energetski projekti mogu biti označeni kao projekti od zajedničkog interesa (PCI), što im omogućava pristup određenim EU fondovima i ubrzano dobijanje potrebnih dozvola.

EU je pristupila revidiranju tih pravila u skladu sa svojim ciljevima vezanim za klimatske promena, u želji da dostigne nultu neto emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte do 2050. godine, a Komisija je u decembru predložila nov „TEN-E“ iz kojeg su isključeni namenska naftna i gasna infrastruktura.

Izgleda da će zemlje članice Unije, koje moraju da odobre konačna pravila, osporiti taj dokument putem predloga koji je sačinila Portugalija.

U nacrtu portugalskog predloga, navodi se da bi projekti na Malti i Kipru, koji trenutno imaju PCI status, trebalo da ga zadrže sve dok se te zemlje u potpunosti ne povežu sa evropskom gasnom mrežom.

To bi moglo da pomogne da se obezbedi i završetak grčko-kiparsko-izraelskog gasovoda Eastmed za snabdevanje Evrope gasom iz istočnog Mediterana. Ove tri zemlje nameravaju da donesu konačnu investicionu odluku do 2022. godine i da završe projekat do 2025. godine.

Prema portugalskom predlogu, trebalo bi da se do 2030. godine dozvole i investicije u naknadnu dogradnju gasovoda za prenos vodonika kako bi cevovodi nastavili transport prirodnog gasa pomešanog sa vodonikom.

Lista projekata od zajedničkog interesa za EU revidira se svake dve godine.

Dodaje se da zemlje EU nemaju isti stav po pitanju uloge gasa u ispunjavanju zelenih ciljeva. Sagorevanje gasa u elektranama proizvodi otprilike upola manju emisiju CO2 nego ugalj. Ipak, ovaj energent nije karbonski neutralan, a gasna infrastruktura se vezuje i za emisije metana koji zagreva planetu.