Igra na višem nivou

Region Balkana dobio je početkom ove godine više novih pravaca za snabdevanje prirodnim gasom iz različitih izvora, što je dodatno zaoštrilo konkurentsku borbu na ovom tržištu, koje je i značajno za tranzit gasa prema zapadnoj Evropi.

Otvaranje LNG terminala na Krku u Hrvatskoj, kao i Transjadranskog gasovoda (TAP) i deonica gasovoda Turski tok kroz Srbiju, podiglo je konkurentsku borbu u gasnom sektoru na viši nivo, za koji pojedini analitičari kažu da bi mogla da preraste u “gasni rat” na Balkanu.

U LNG terminal u Omišlju na Krku početkom ove godine uplovio je i prvi tanker iz SAD sa tečnim gasom, čime je ovaj terminal i počeo sa komercijalnim radom. Na ovaj način istočna i srednja Evropa, koje su uglavnom u vezi sa isporukom ruskog gasa, dobila je još jedan pravac snabdevanja, i to od drugog dobavljača, što ima poseban strateški značaj.

Otvaranje kraka gasovoda “Turski tok” kroz Srbiju (koji neki zovu i “Balkanski tok”), kapaciteta 15,75 milijardi kubnih metara gasa, što je dovoljno za potrebe oko 15 miliona domaćinstava, za Srbiju predstavlja veliki energetski događaj, jer sa jedne strane omogućava sigurno snabdevanje ruskim gasom (jer je deonica preko Ukrajine zbog ruskog-ukrajinskog spora postala nesigurna ruta), a sa druge strane Srbiji daje poziciju tranzitne zemlje i mogućnost da ostvaruje prihod od tranzitnih taksi za transport gasa. Kako je izjavio prilikom otvaranja gasovoda predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Srbija će na ovaj način dobijati ruski gas po ceni od oko 155 dolara za hiljadu kubika, dok će tranzitni troškovi biti značajno smanjeni.

Sa treće strane, nedavno je počeo da radi i Transjadranski naftovod (TAP) koji doprema gas iz Azerbejdžana preko Turske, Bugarske i Grčke i dalje do Italije. Procene govore da ovaj gasovod neće značajnije ugroziti ruske isporuke, s obzirom na ograničene količine ovog energetnta iz Azerbejdžana.

I tako je ovaj region, koji je proteklih nekoliko godina ozbiljno zazirao od ruskih najava da će obustaviti isporuke gasa preko gasovoda u Ukrajini za Evropu, sada odjednom imati gasa (bar u najavama) i više nego dovoljno, a taj energent postaje i dobra prilika za ostvarivanje više nego značajnih finansijskih benefita od tranzitnih taksi.

Turska i Bugarska, a u velikoj meri i Srbija mogu biti zadovoljne ovim razvojem situacije, jer obezbeđuju ne samo energetsku stabilnost, već i postaju veoma značajne tranzitne zemlje. Mađarska ovim projektima gubi značaj kao tranzitna zemlja, a samim tim i značajne prihode od tranzita gasa, jer će očigledno sve manje gasa prolaziti rutom preko Ukrajine. Hrvatska dobija na značaju, jer je otvaranjem LNG terminala na Krku, postala značajno čvorište za isporuke američkog tečnog gasa u ovom delu Evrope.

Kako je nedavno nagovestio ekonomski analitičar Deutche Welle Andrej Gurkov, otvaranje ovih novih kanala snabdevanja dovešće do povećane konkurencije u snabdevanju gasom i stvoriće čak uslove i za pad cena ruskog gasa.

Naravno, ruski gas i zbog cena i zbog raspoloživih količina neće biti lako istisnuti iz regiona, ali će sigurno sada pritisak biti veći. I ekonomski i politički, iako je cena gasa iz drugih izvora i dalje veća nego kada je u pitanju ruski gas.

Ostaje da se vidi kakvu će poziciju zauzeti administracija novog američkog predsednika Bajdena, u poređenju sa robusnom politikom sankcija koju je sprovodio bivši predsednik Tramp, posebno kada je u pitanju bio projekat gasovoda “Severni tok 2”, iako je i “Turski tok” bio na udaru sankcija.

S obzirom na sve veću prisutnost američkog tečnog gasa u Evropi, treba očekivati da će SAD sve češće koristiti i politički pritisak da obezbedi tržište za svoj tečni gas, bez obzira na činjenicu da je on znatno skuplji od ruskog gasa.

Iscrpljujuća ,,energetska borba” oko gasovoda “Severni tok 2”, koji je i pored svih sankcija i političkih prepreka skoro završen, očigledno ulazi u novu fazu, a i sam Gasprom je priznao da postoji mogućnost da taj projekat ipak ostane nezavršen, i pored podrške Nemačke tom projektu.

Ostaje da se vidi i koliko će balkanska gasna ruta biti u fokusu Vašingtona, i koliko će ruskog gasa zaista prolaziti Turskim tokom kroz region Zapadnog Balkana, pa dalje na zapad. Srbija ipak razmišlja dugoročno, čemu u prilog govori i najavljena izgradnja gasne interkonekcije sa Bugarskom, čime se dodatno diversifikuju izvori snabdevanja gasom.

Snabdevanje gasom je već odavno prestalo da bude samo ekonomsko i energetsko pitanje. A sada se čeka potez nove američke administracije.