Gde ide novac EU namenjen agraru?

Korišćenje fondova EU namenjenih poljoprivredi vrlo je problematično kada su u pitanju države članice kao što su Bugarska, Češka, Mađarska, Slovačka, Poljska i Rumunija. Ovo je glavna teza na kojoj je baziran nedavno objavljen izveštaj koji je Evropskoj komisiji podnela grupa parlamentaraca iz Evropske grupe zelenih.

Prema navodima iz ovog dokumenta pod nazivom “Gde ide novac EU”, poljoprivredne subvencije se zloupotrebljavaju u pet zemalja Srednje i Istočne Evrope. Poslanike Evropskog parlamenta brine da bi trenutni politički pregovori o novom petogodišnjem programu subvencija evropskim poljoprivrednicima, vredan skoro 390 milijardi evra (a koji bi na snagu trebao da stupi 2023. godine), mogli dovesti do daljeg omekšavanja uloge Evropske unije u sistemu kontrole korišćenja fondova.

U studiji se navodi da u svih pet analiziranih zemalja, kojima je posvećeno čitavo jedno posebno poglavlje, postoje snažne veze između političara i glavnih korisnika subvencija, a što dovodi do promenjenih kriterijuma pri dodeli sredstava, odnosno prednost se stiče poznanstvima, a ne kvalitetom. Jednim delom studija navodi da je, u ovim državama, jasno vidljiva disproporcija u isplati sredstava između malih i velikih proizvođača, u korist velikih.

Kako se navodi, na primer, “u Bugarskoj je 2019. godine količina poljoprivrednog zemljišta iznosila 5,037 miliona hektara, od čega je 3,461 milion hektara obradivo zemljište. Žitarice, uglavnom pšenica i kukuruz, kao i suncokret, pokrivaju više od 80 odsto obradivih površina ili 2,8 miliona hektara.

“Za Bugarsku je vidljivo da je, recimo 2019. godine ukupna proizvodnja paradajza bila pet puta manja od količina proizvedenih 1976. godine. U 2018. godini ukupno je 67.890 bugarskih poljoprivrednika dobilo bespovratna sredstva iz fondova EU. Iznos koji su bugarski poljoprivrednici dobili 2019. godine bio je 785,3 miliona evra u direktnih plaćanjima, plus dodatnih 359 miliona.

Bugarska je, zajedno sa Češkom i Slovačkom, među zemljama EU s najvećim udelom zemlje koju obrađuju velike farme. Ova izuzetno visoka koncentracija već je bila činjenica  i pre pristupanja EU.

Evropski zeleni tvrde da je to dovelo do situacije u kojoj su „najbogatijih 2,4 odsto korisnika primili 45 odsto svih direktnih plaćanja , od kojih svako prelazi 100 000 evra. Prema njihovoj računici, 230 najvećih korisnika u Bugarskoj primilo je  direktne grantove od veće od 120 miliona evra.

„Drugim rečima, 0,33 odsto korisnika primilo je 15,3 odsto svih isplata. Istovremeno, 48 odsto manjih korisnika imalo je skromnih 3,4 odsto uplata. Isto se može reći i za Češku, koja ima najveću prosečnu veličinu farme u Evropskoj uniji , odnosno čak 133 hektara, u poređenju sa 19 hektara susedne Austrije. Udeo zemljišta kojim upravljaju farme veće od 100 hektara (88 odsto),  drugi je po veličini u Evropskoj uniji, nakon Slovačke“ kaže se u izveštaju.

Češka je primila značajna sredstva iz zajedničkih  poljoprivrednih fondova EU.

„Od svog pristupanja 2004. godine, Češka je dobila ukupno 15.076.756.283 evra iz različitih programa grantova EU”, navodi se u izveštaju.

 U Bugarskoj, ali i u Mađarskoj , kompanije su se, ističe se u izveštaju,  podelile na dva dela kako bi zaobišle ​​limite predviđene za agrarna plaćanja u EU, što se navodi kao glavni problem. 

„Ali iznad svega  pitanje sukoba interesa s politikom ostaje zabrinjavajuće i čini se da je bez bliskih veza s politikom u nekim slučajevima pristup sredstvima iz fondova gotovo nemoguć. Pored toga, agrarni fondovi EU postali su atraktivni i za mešetare koji zapravo i nemaju puno interesovanja za poljoprivredu”, ističe se u izveštaju.

„Dokazi do kojih se došlo pokazuju da agrarni fondovi EU podstiču prevare, korupciju i uspon bogatih biznismena „, izjavila je, povodom izveštaja, Viola fon Kramon,  evroparlamentarka u  Odboru za budžetsku kontrolu, dodajući da se, “uprkos brojnim istragama i protestima, čini se da Komisija zatvara oči pred raširenom zloupotrebom novca poreskih obveznika, a države članice malo rade na rešavanju sistemskih problema“.

U dokumentu se, takođe, konstatuje da države članice EU jednostavno ne koriste u potpunosti postojeće alate koje osigurava sistem grantova EU, za podršku malim poljoprivrednicima. Pored toga, mali poljoprivrednici u državama članicama EU suočavaju se s velikom administrativnom birokratijom, što ih često ograničava ili demotiviše da traže sredstva. 

U dokumentu se zaključuje da, posebno u svetlu pandemije i duboke ekonomske krize koju ona donosi, budžet Evropske unije mora biti korišćen kao podrška dobrobiti svih građana EU, a ne “za punjenje džepova onih koji su politički ili ekonomski moćni ili dobro povezani”.