GLOBALNI RAST JAVNIH DUGOVA Zaduživanje sveta grčko-rimskim stilom

Međunarodni monetarni fond (MMF) nedavno je upozorio na porast nivoa globalnog duga i predložio reforme procesa restruktuiranja duga za zemlje koje se bore da ispune svoje obaveze. MMF je naveo da će prognozirani pad svetske privrede u ovoj godini biti 4,9 odsto, što će povisiti javna dugovanja i samim tim pogoršati dužničku krizu.

Ekonomska kriza iz 2008. godine pokrenula je lavinu dugovanja, a trend je dodatno pogoršan zbog krize izazvane pandemijom korona virusa. Iako je MMF najveću zabrinutost izrazio za sposobnost siromašnih i zemalja u razvoju da servisiraju svoje dugove, ovaj problem je globalan i ne može zaobići ni mnoge od razvijenih država. Kina je jedina velika svetska ekonomija kojoj se predviđa rast u ovoj godini, dok je ostatak sveta uglavnom u recesiji.

Ukupan globalni dug iznosi više od 78.000 milijardi dolara. Kada se pogledaju javna dugovanja najrazvijenijih država Evropske unije, upadljivo je da nijedna od njih ne ispunjava kriterijum prema ugovoru iz Mastrihta, kojim se javni dug ograničava na 60 odsto BDP.

Najbliža tom cilju je Nemačka sa javnim dugom od 64,82 odsto BDP. Nemački državni dug uključuje novac koji je prikupila savezna vlada izdavanjem dužničkih instrumenata, kao i dugovanja banaka, koje je spasavala od bankrota tokom finansijske krize 2008. Dug druge najjače evropske ekonomije, Francuske, iznosi 105,34 odsto BDP. Javni dug Francuske računa se kao ukupni vladin dug.

Javni dug Italije dostigao je 151,02 odsto BDP sa tendencijom daljeg rasta. Izraženo u novčanicama od jednog dolara koje bi bile poređane jedna na drugu, italijanski javni dug bio bi visok 330,8 kilometara. Dug Grčke je astronomskih 207,64 procenta BDP. Dug Atine uključuje dugovanja na svim nivoima javnog sektora. Iza njih je Španija sa dugom u visini 118,67 odsto BDP. Mnoge dugove iz javnog sektora španska vlada ne uključuje u ukupan nacionalni dug.

U odnosu na kriterijum iz Mastrihta, a naročito u poređenju sa pomenutim evropskim državama, javni dug Srbije u visini 56,7 odsto BDP deluje dosta dobro i znatno odudara od „grčko-rimskog“ dužničkog stila.

Kada je reč o SAD, zvanično najvećoj ekonomiji sveta, tamošnji javni dug iznosi 134,21 odsto BDP. MMF je rangirao javni dug SAD na 16. mesto u svetu u odnosu na procenat BDP. Dugovi federalnih država nisu prikazani u ukupnom javnom dugu.

Javni dug Kine je 49,10 procenata BDP. Kineski državni dug je zbir celokupnog novca koji banke i lokalne vlade Kine duguju kroz emisiju dužničkih instrumenata.

Zahvaljujući posebnom metodu računanja javnog duga, Rusija ga prikazuje kao deo koji duguje savezna država, dok dugovi na ostalim nivoima vlasti ne ulaze u tu računicu. Bilo kako bilo, zvanično je javni dug Rusije 29,91 odsto BDP.

Javni dug Indije je 51,62 odsto BDP. Državni dug Indije predstavlja novac koji duguje savezna vlada. Dugovi indijskih država i lokalnih vlada ne računaju se kao deo državnog duga. Prema proceni MMF ukupni dug Indije je oko 68 procenata BDP. Javni dug Japana je ogromnih 258,75 odsto BDP, a u računicu ne ulaze dugovi lokalnih vlada.

Globalna kriza izazvana pandemijom korona virusa skrenula je pažnju na velike države i najveće svetske ekonomije, koje su se takođe našle u dužničkim problemima. Podvlačenje crte i vraćanje dugova uslediće verovatno tek posle krize.