GLOBALNO ZAGAĐENJE SE NASTAVLJA Pandemija nije dovela do smanjenja emisije štetnih gasova, pokazuje studija UN

EkologijaSvetU fokusuVesti

26.11.2020 11:26 Autor: Marko Miladinović

GLOBALNO ZAGAĐENJE SE NASTAVLJA Pandemija nije dovela do smanjenja emisije štetnih gasova, pokazuje studija UN GLOBALNO ZAGAĐENJE SE NASTAVLJA Pandemija nije dovela do smanjenja emisije štetnih gasova, pokazuje studija UN
Svetska meteorološka organizacija (WMO), strukovna međunarodna intitucija pod okriljem Ujedinjenih Nacija, saopštila je da su tokom 2020. godine emisije gasova koji izazivaju efekat staklene... GLOBALNO ZAGAĐENJE SE NASTAVLJA Pandemija nije dovela do smanjenja emisije štetnih gasova, pokazuje studija UN

Svetska meteorološka organizacija (WMO), strukovna međunarodna intitucija pod okriljem Ujedinjenih Nacija, saopštila je da su tokom 2020. godine emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte dosegle nove rekordne nivoe, uprkos globalnom zatvaranju gradova i čitavih država, smanjenju obima saobraćaja i industrijske proizvodnje, uzrokovanih pandemijom.

Ranije ovogodišnje procene govorile su o mogućoj redukciji količine gasova koji se emituju u atmosferu, i to između 4,2 i 7,5 procenata u odnosu na 2019. godinu. Ipak, u WMO konstatuju da je to samo privremeni efekat, kratkoročna korekcija aktuelnog trenda, i da se ne odnosi na sve štetne gasove, već samo neke od njih.

Primera radi, rast emisije ugljen-dioksida se nesmetano nastavio. Merne stanice na Havajima i Tasmaniji pokazuju da je godišnji prosek do novembra bio veći nego lane.

Foto: Commons.wikimedia.org

Ipak, taj nastavak lošeg trenda ne odvija se istim tempom kao u rekordnoj, prošloj godini. Ali teško je za očekivati da će doći do daljeg usporavanja, ili čak preokreta trenda, jer ugljen-dioksid, pored industrije, svakodnevno ispušta čitavo čovečanstvo, redovne prirodne pojave, kao i sva druga živa bića na planeti.

Poslednji put kada se na Zemlji dešavala ista koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi bilo je pre oko četiri miliona godina, kada su nivoi mora bili viši za između 10 i 20 metara, a prosečna temperatura vazduha viša za dva do tri stepena Celzijusa, „ali tada nije bilo u opticaju osam milijardi ljudi na planeti“, kažu u WMO.

Količina CO2 je sada 50 odsto veća nego 1750. godine, odnosno pre početka industrijske revolucije.

Podsetimo, Pariski klimatski sporazum od pre dve godine nije ratifikovalo samo sedam država, dok su Sjedinjene Američke Države povukle svoju ratifikaciju pre godinu dana. Potpisnice sporazuma obavezale su se da će značajno smanjiti svoje emisije CO2 do 2030. godine, kako bi globalno zagrevanje do tada bilo obuzdano na prosečno godišnje povećanje od 1,5 stepena Celzijusa.  

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.