Globalno zagrevanje uzrokuje smanjenje količine padavina u Srbiji

Klimatske promene utiču na to da u Srbiji postaje sve toplije, a prema pesimističkom scenariju, do 2060. godine količina padavina u našoj zemlji će se smanjiti za 14,10 milimetara po dekadi, što je oko 7,8 osto manje u odnosu na devedesete godine, podaci su Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) izneti na skupu povodom globalnog zagrevanja.

Kako je objašnjeno, globalno zagrevanje će prouzrokovati velike promene u vrednostima različitih klimatskih varijabli, kao što su količina padavina, temperatura vazduha, relativna vlažnost vazduha i insolacija, prenosi Tanjug.

Nacionalne strategije, službena komunikacija sa potpisnicima Konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFČC) i postojeći okvir politike Vlade Srbije potvrdili su da su u Srbiji zbog klimatskih promena među najugroženijima sektor poljoprivrede i vodni resursi.

Povodom globalnog zagrevanja i loše klimatske prognoze za našu zemlju FAO i Evropska banka za obnovu i razvoj (ERBD) održale su online radionicu pod nazivom „Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu i vodne resurse u Republici Srbiji“.

Na skupu su eksperti FAO prezentovali i objasnili istorijske trendove promena klimatskih varijabli, kao i projekcije za sledećih nekoliko decenija, koje su opisane u Atlasu, izrađenom u okviru projekta „Podrška razvoju strategije navodnjavanja u Srbiji“, koji je ova organizacija realizovala uz podršku ERBD.

Specijalista FAO za geoprostorne i klimatske promene Tales de Olvil (Thales de Haulleville) rekao je na prezentaciji da visoke temperature izazvane globalnim zagrevanjem u Srbiji uzrokuju sve veći broj sušnih dana i tropskih noći, što se umnogome održava na useve i vegetaciju, a samim tim i na čitav poljoprivredni sektor.

On je naveo da je Srbija je sve toplija. Temperatura se poveća u proseku od 0,29 do 0,48 stepena celzijusa po deceniji, a maksimalno povećanje ide do 0,82 stepena celzijusa. De Olvil je dodao da povećanje temperature utiče na to da su zime sve blaže sa malom količinom padavina.

Kada je reč o padavinama, prognoza je da će se zbog visokih temperatura do 2060. godine količina padavina smanjiti za oko 14 milimetara po dekadi, što je 7,8 odsto manje u odnosu na devedesete godine.

Ekspert FAO za prirodne resurse i upravljanje životnom sredinom Viktoa de Vever (Victoire de Wever) navela je da pomenuti podaci ukazuju na to da su najranjiviji sektori poljoprivreda i vodoprivreda, koje je sve manje zbog isparenja i smanjenja količine padavina.

Ona je objasnila da su potrebe za vodom sve veće i da poljoprivreda trpi jer je zemlja suva, usevi rastu sporije, biljke preživljavaju topli stres, a i pomeraju se periodi sejanja i klijanja biljaka.

De Vever se osvrnula i na to da se zbog visokih temperatura takođe povećava emisija štetnih gasova, ali je ukazala na plan da se u Srbiji do 2050. broj istih smanji za 80 odsto, kako bi 2070. godine naša zemlja bila neutralna po pitanju zagađenja.

Vever je rekla da nedostatak padavina i promena temperature utiče i na štetočine i bolesti koje napadaju biljke, te dodala da se tako, zbog blažih i kraćih zima, na primer, u Srbiji pojavila azijska mramorasta buba koja napada paradajz, jabuku i grožđe.

Posledice globalnog zagrevanja na poljoprivredu i floru u Srbiji, kako je rečeno na radionici, mogu se sprečiti i ublažiti ukoliko se preduzmu mere za adaptaciju i izgradnju kapaciteta za čuvanje vode.

Ukoliko se voda od otopljenog snega i padavina čuva tokom cele godine za sušne periode, nivo problema izazvanih visokim temperaturama bi se sveo na minimum.

Stručnjak FAO za ekonomske planove Stiv Gos (Steve Goss) objasnio je da zadržavanje i skladištenje vode iziskuje određene troškove i istakao da su klimatske promene deo naše sadašnjosti, tako da se ulaganja u sprečavanje njihovih posledica moraju što pre realizovati, kako u svetu tako i u Srbiji.

Najvažnija je investicija i dizajniranje sistema koji će nam omogućiti zadržavanje vode u narednih 20 do 30 godina, izjavio je Gos.