GOMILANJE MEDICINSKOG OTPADA ZBOG KORONE Utrostručene količine od izbijanja pandemije

Količina medicinskog otpada u razvijenim zemljama je uvećana tri puta od početka pandemije korona virusa. U ovakvoj situaciji infektivni otpad obuhvata mnogo više stvari, poput posteljine i plastičnih pribora za jelo iz bolnica.

Pandemija korona virusa će promeniti mnogo toga u svetu, i vreme je za nov pristup raznim segmentima života, a zbog ove i sličnih kriza u budućnosti, medicinski i infektivni otpad moraće mnogo pažljivije da se tretiraju, prenosi portal balkangreenenergynews.com.

Svet je preko medija i društvenih mreža ubrzo po izbijanju zaraze video plaže u Hongkongu prekrivene maskama i rukavicama, navodi portal. Zatim su se našle i kod nas na ulicama i u prirodi, dok su domaćinstva dobila slaba ili nikakva uputstva o postupanju sa zaštitnom opremom.

Stručnjaci iz raznih oblasti i kompanije daju svoj doprinos i ističu važnost odgovornog i bezbednog upravljanja ovim materijalom i potrebu da se ono unapredi u specifičnim uslovima kakvi su sada, ali i kad prođu izazovi koje je postavio Covid-19.

Obustaviti otkup otpada dok traje pandemija

Jedino što to zarazno oboljenje menja jeste zaštita osoblja koje je u kontaktu sa medicinskim otpadom i ona mora da bude na najvišem nivou, „kao da je u pitanju epidemija variole vere“, objašnjava za portal Goran Belojević, šef katedre za higijenu sa medicinskom ekologijom na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Maske, rukavice i maramice iz domaćinstava su opasan, „doktrinarno infektivni otpad”, izjavio je on i preporučio da se tretira rastvorom natrijum-hipohlorita u spreju ili prokuva deset minuta. Zaštita onih koji rukuju medicinskim otpadom mora biti „hermetička“, naglasio je Belojević.

Belojević, govoreći o riziku po sakupljače sekundarnih sirovina iz komunalnog otpada i sa deponija, kaže da tu praksu kao i otkup navedenog materijala „treba potpuno obustaviti dok pandemija traje”.

Količina medicinskog otpada je u razvijenim zemljama utrostručena od početka širenja bolesti Covid-19, tvrdi Bojan Sudarev, direktor podružnice nemačke firme „Remondis Medison“ u Srbiji. Ona je jedina u zemlji u privatnom sektoru koja spaljuje medicinski otpad, dok se 90 odsto spaljuje u okviru nekih javnih zdravstvenih ustanova.

On kaže da, radi zaštite od virusa korona, u ovu kategoriju mora da se svrsta i, na primer, plastični pribor za jelo i posteljina iz specijalnih bolnica. Klinički otpad se prikuplja posebno opremljenim vozilima i steriliše se i drobi, nakon čega prestaje da bude opasan. On se i spaljuje, jer nije dozvoljena reciklaža.

Našoj firmi se obim posla u Srbiji smanjio, rekao je Sudarev i napomenuo da na drugim tržištima kompanija sada prikuplja i zbrinjava više otpada nego ranije. On je ukazao na obavezu svih institucija, firmi i organizacija da jednokratnu zaštitnu opremu predaju na tretman pre odlaganja na deponije.

„Lokalne samouprave treba da naprave kolektorska mesta za upotrebljene maske i rukavice, iz kojih bi ovlašćeni operateri mogli uspešno evakuisati potencionalno opasan otpad. Uređaji za sterilizaciju postavljeni u većim zdravstvenim centrima i postojeći kapaciteti dovoljni su za njihove potrebe”, kazao je on, uz napomenu da unošenje opasnog otpada iz drugih ustanova „drastično povećava rizik po zaposlene i po pacijente”.

Mnogo je bezbednije da se takav materijal predaje ovlašćenim operaterima, tvrdi Sudarev i dodaje da je neophodno izraditi registar proizvođača otpada da bi imali obavezu da ga zbrinjavaju.