Građani Srbije ne planiraju zamenu kućnih aparata energetski efikasnijim uređajima

Nova skala energetske efikasnosti EU donela je novi način izračunavanja energetskih parametara, a s obzirom na to da je Srbija na evropskom putu, za članstvo u Uniji moraćemo da usaglasimo zakone i uredbe i u ovoj oblasti. Zato se u prodavnicama već nalaze kućni aparati sa novim energetskim obeležjima.

Naime, krajem februara 2019. godine u Evropskoj uniji su usvojene nove energetske oznake, koje su na snazi od 1. marta ove godine. Period od novembra 2020. do 1. marta 2021. godine bio je prelazni, kada su proizvođači mogli da isporučuju proizvode i sa starim i sa novim nalepnicama, ali se one sa novim oznakama u prodaji mogu naći tek od 1. marta.

Dr Mirko Đapić sa projekta „EU za energetsku efikasnost i eko-dizajn proizvoda“ objašnjava u razgovoru za Biznis.rs kako izgleda nova skala.

„Nova skala energetske efikasnosti nema više kategorije A+++, već sadrži klase od A do G. Suštinski, promenjen je način izračunavanja vrednosti energetskih parametara u okviru klasa. Propisi koji regulišu ove vrednosti se stalno pooštravaju kako bi podstakli proizvođače da ih stalno inoviraju. Na primer, mašina za veš koja je pre 10-11 godina bila u klasi A, sada ne bi mogla da zadovolji ni klasu G, što znači ne bi se mogla naći na tržištu“, kaže naš sagovornik.

Na energetskoj nalepnici su se takođe promenili pojedini piktogrami, a dodat je i QR kod, kako bi građani mogli saznati više informacija o proizvodu u zvaničnoj Evropskoj bazi podataka o energetskim oznakama na proizvodima (European Product Registry for Energy Labels – EPREL).

U primeru koji su nam naveli sa ovog projekta, mašina za veš pre 10 godina je za 220 ciklusa rada (godišnja potrošnja) generisala 83,5 kg ugljen-dioksida kroz potrošnju električne energije, a danas za isti broj ciklusa veš mašina klase G, najlošije na tržištu, generiše 72,6 kg. Da bi se apsorbovalo 10 kilograma ugljen-dioksida potrebno je jedno stablo drveta. U Srbiji danas postoji gotovo tri miliona veš mašina.

Prema istraživanju u okviru ovog projekta, prilikom kupovine električnih uređaja presudan uticaj na kupce u Srbiji imaju robna marka (za 33 odsto ispitanika) i cena uređaja (30 odsto bi kupilo najjeftiniji uređaj). Niska potrošnja struje najvažniji faktor je za 13 odsto anketiranih građana, a za šest odsto to je mogućnost kupovine uređaja na rate. Tehničku specifikaciju nevezano za energetsku efikasnost razmotrio je svaki dvadeseti ispitanik, a četiri odsto njih kaže da je na njihov izbor najviše uticala preporuka prodavca. Građani Srbije u najvećem procentu slučajeva ne planiraju da u narednom periodu uređaje u domaćinstvu zamene novim, energetski efikasnijim.

Čak 77 odsto ispitanika zna šta znači termin „energetska efikasnost“. Od ukupnog broja ispitanih, 66 odsto razume oznake o energetskoj kategoriji na električnim uređajima koje koriste, dok 68 odsto građana zna da je uređaj efikasniji ukoliko je njegova energetska efikasnost ocenjena zelenom bojom, navodi se u ovom istraživanju.

Većina građana (66 odsto) oznake za energetsku klasu (A+++, A++, A+, A, B, C, D) razume kao informaciju o potrošnji električne energije; jedan deo njih smatra je to informacija o kvalitetu uređaja (17 odsto), dok 12 procenata ispitanih ne zna šta ove kategorije označavaju.

Naš sagovornik kaže da energetske oznake na uređajima proverava tržišna inspekcija i da ne bi smelo da se desi da uređaj nema adekvatne oznake.

„Ako se ustanovi da je to slučaj, u skladu sa propisima, taj uređaj se povlači sa tržišta, jer je neusaglašen, odnosno nije u skladu sa svim propisima koje mora da ispuni. Tržišna inspekcija to proverava, ona radi nadzor tržišta. Ako posumnjaju da uređaj nije valjano označen, ona od proizvođača ili njihovog predstavnika traži tehničku dokumentaciju, i daje određeni rok da je dostavi. Svrha dokumentacije je da pokaže na koji način je proizvođač proverava usaglašenost karakteristika proizvoda u odnosu na sve važeće propise, i ima tačno propisan sadržaj. Ako inspekcija posumnja npr. u tačnost izveštaja o ispitivanju, po njenom nalogu vrši se uzorkovanje tog proizvoda sa tržišta i on se šalje u ovlašćene, nezavisne, akreditovane laboratorije koje ispituju uzorkovani proizvod. Inspekcija onda poredi dva izveštaja i, ukoliko postoje odstupanja, preduzima odgovarajuće mere“ objašnjava dr Đapić.

Ispitivanje proizvoda i ocenjivanje usaglašenosti su tržišna kategorija, i kako naš sagovornik kaže, ovaj projekat je usmeren ka pružanju podrške u izgradnji laboratorijskih kapaciteta za ispitivanje određenih proizvoda, za koje je Ministarstvo rudarstva i energetike procenilo da je potrebno.

„Ako postoje proizvođači u Srbiji koji imaju potrebe za tim uslugama, postojaće laboratorije. Na primer, u Nišu postoji laboratorija “Kvalitet Niš” za ispitivanje bojlera i grejača prostora na čvrsta goriva jer nekoliko proizvođača ima potrebu za njihovim uslugama, pa oni mogu da postoje na tržištu. Sa druge strane, laboratorija za ispitivanje klima uređaja ne postoji, jer nema toliko zahteva za tim ispitivanjem“, objašnjava naš sagovornik.