Građani umesto poklona od 60 evra dobili kredit koji će vraćati sa kamatom

Neselektivna podela sredstava punoletnim građanima loša je mera fiskalne politike koju treba trajno napustiti, ocenio je Fiskalni savet u današnjem saopštenju.

Prošlogodišnja isplata od po 100 evra, kao i aktuelna pomoć punoletnim građanima od 60 evra i na to penzionerima dodatno 50 evra, neefikasne su i veoma skupe mere, navodi se u analizi.

Budžet Srbije ne raspolaže sa dovoljno novca, pa se ove mere podrške građanima u pandemiji korona virusa finansiraju zaduživanjem zemlje. Isplata 100 evra prošle godine koštala je 610 miliona evra, a mere iz 2021. će koštati oko 440 miliona evra.

Kao jedan od ključnih argumenata protiv vođenja aktuelne ekonomske politike, Fiskalni savet navodi zaduživanje od preko jedne milijarde evra za finansiranje mera iz 2020. i 2021. godine.

„Koliko su to velika sredstva možda najbolje ilustruju podaci da izgradnja čitavog Moravskog koridora od Pojata do Preljine košta oko 800 miliona evra, a da je izgradnja i opremanje Kliničkog centra Niš koštalo oko 50 miliona evra“, poručuju iz Fiskalnog saveta.

Oni dodaju da se nameće opravdano pitanje da li su tolika sredstva mogla da se ulože korisnije kako bi se povećao kvalitet života građana Srbije, umesto što se dele za potrošnju.

Građani su umesto poklona dobili kredit koji će, kako se navodi, vraćati sa kamatom iz svojih poreza. Ovakve dotacije neznatno utiču na BDP, a u budžet se vraća tek oko 10 odsto isplaćenog novca.

Novćana pomoć svim penzionerima nije dobra mera

Svim penzionerima u Srbiji, pored 60 evra koje primaju punoletni građani, namenjeno je još 50 evra pomoći. Država je neselektivno isplaćivala dodatke penzionerima mnogo pre pandemije.

Od 2016. godine sve isplate će građane u zbiru koštati oko 200 miliona. Na pomoć od 50 evra u 2021. godini biće potrošeno 80 miliona evra.

Postoje penzioneri kojima pomoć nije značajna, dok, prema nekim procenama, između 100.000 i 150.000 starih ljudi nema penziona primanja, a uz to su uskraćeni i za ovakva davanja države.

„Fiskalni savet praktično od svog osnivanja 2011. godine ukazuje na to da je svrha socijalne pomoći u tome da se ograničena budžetska sredstva isplaćuju materijalno najugroženijim građanima, a da se visina penzija određuje na osnovu jasnih i objektivnih ekonomskih parametara (godine staža, visina uplaćenih doprinosa, očekivani period primanja penzije)“, navodi se u saopštenju.

Srbija jedina primenjuje neselektivne novčane transfere

Iz Fiskalnog saveta upozoravaju da je Srbija jedina zemlja koja se opredelila za neselektivne novčane transfere dve godine zaredom. Iako se često navode primeri albanskih i slovenačkih podsticaja, drugačiji je njihov kontekst jer su novčana davanja imala određenu namenu sa kojom su isplaćivana grupi ljudi.

Jednokratna isplata Sjedinjenih Američkih Država od 1.500 dolara i još 500 za svako dete, takođe nije uporediva sa merama u Srbiji.

Zbog veličine ekonomije, fiskalne mere usmerene na povećanje privatne potrošnje u SAD mogu u uslovima recesije imati opipljiv efekat na podsticanje privrednog rasta, stoji u analizi, uz komentar da to ne važi za male i otvorene ekonomije poput Srbije.