Gramofonske ploče su opet u modi, prošle test vremena

Kada se na tržištu pojavio kompakt-disk (CD) početkom 80-ih godina u preduzećima Philips i Sony, kao medijum za čuvanje muzičkih podataka, činilo se da će zaista postati zamena za tadašnji standardni nosač zvuka – gramofonsku ploču. Ipak, već neko vreme svedočimo povratku „vinila“ na velika vrata.

„Popularnost ovog nosača zvuka evidentna je u globalnim okvirima poslednjih dvadeset godina, dok je kod nas taj trend primetan u poslednjoj deceniji. Mascom, pored svojih prioritetnih delatnosti (izdavaštvo i ekskluzivno zastupništvo Warner Music grupe za Srbiju i Crnu Goru), poseduje i prodavnice muzičkih izdanja. Među prvima smo pokrenuli i online shop, i upravo smo tu primetili značajna pomeranja po pitanju interesovanja publike za vinile kao nosače zvuka. To nisu više samo kolekcionari ploča ili kupci u „zrelijim godinama“, već i mlađa publika od 20+ godina, koja u vinilima prepoznaje kvalitetno štampano i vizuelno atraktivnije muzičko izdanje“, primećuje menadžer promocije kompanije Mascom, Uroš Milovanović.

Dodaje da vinili/ploče nisu neki „starinski“ format, jer da je tako, nikada se ne bi vratio u modu. Ocenjuje da je istiskivanje ploča sa tržišta bila očigledna pogrešna procena muzičke industrije.

„Ploče su u ovom trenutku i dalje neka vrsta ekskluzive, ali su, naročito u poslednjih pet godina, postale pristupačne što se tiče prosečne platežne moći kupca. One imaju posebnu vrednost za ljubitelja muzike – veće dimenzije, jasnu i veliku fotografiju, veliki omot, unutrašnje pakovanje, pa onda vinil još ako je u boji… Tu je i čitav ritual stavljanja ploče na gramofon, zvuka koji ona proizvodi, njeno okretanje uz neodoljivo pucketanje. Tako reći, potpuni užitak“, primećuje naš sagovornik.

Slično smatra i pasionirani kolekcionar iz Jagodine, Dejan Miletić, koji potvrđuje da ima mnogo razloga za primetan povratak vinila.

„Kolekcionar sam više od 25 godina i draž je u tome da se kolekcija sakuplja polako, i naravno, ma koliko ploča da imam, uvek nešto fali u kolekciji. Ploče imaju dušu, zvuk je mnogo kvalitetniji, mekši, prijatniji za uvo, vraća nas u neko vreme 80-tih kada su ljudi još uvek marili jedni za druge – život je bio mnogo manje stresan, nije bilo interneta i digitalne tehnologije, dosta se mirnije živelo i ljudi su se više družili. Danas je cool imati gramofon u kući, a posebna čar je staviti ploču na gramofon i gledati kako se vrti uz omiljene note“, opisuje Miletić.

Kako kaže, pre nekoliko decenija, muzičke kuće su isforsirale CD pod reklamom da je neuništiv, praktičan i da ima bolji zvuk, a jedino je bila istina, kako navodi, da je mnogo jeftiniji za proizvodnju. „To je bio period kada su vinili skoro pali u zaborav, ali je ljubav prema njima održavao već tada mali broj kolekcionara i ljubitelja vinila“, priseća se naš sagovornik.

To da iskusni audiofili prepoznaju i osećaju toplinu ovakvog, analognog, štampanja zvuka smatra i Milovanović, koji primećuje da je u tehničkom smislu štampanje vinila doživelo ogroman napredak i po pitanju kvaliteta smese za pravljenje ploče, kao i prenosa zvuka (vibracije) na sam nosač, tako da ploče danas gotovo savršeno prenose zvuk, dok je i kvalitet gramofona napredovao.

„Međutim, u prenosu topline i drugačijoj dinamici zvuka ploče će očigledno zauvek biti u prednosti. Čak i potpuni laici u tom smislu primećuju razliku kada slušaju pesmu sa svog mobilnog uređaja ili sa gramofona u kućnim uslovima. Po nekim procenama eminentnih portala koji se bave ovom vrstom biznisa, u periodu od 2020. do 2024. godine, samo u Americi tržište vinila može doneti više od 337,21 milion dolara“, naglasio je Milovanović.

To su sve razlozi, kako navodi, zbog kojih se ploče i danas vrednuju, a smatra da ljubitelji muzike najviše vole ploče zbog toga što one podrazumevaju ekskluzivnost, pošto se štampaju remasterovana izdanja poznatih albuma u ograničenim tiražima.

„Često se to čini povodom nekog značajnog jubileja uz neobjavljene pesme, koje nisu bile deo inicijalno objavljenog albuma, uz posebno štampane knjige, albume fotografija i slično. Sve je to atraktivno i mami ljubitelja muzike da takav jedan album poseduje u svojoj kolekciji, čak i ako još uvek nema gramofon. Ima i takvih slučajeva“, zapazio je naš sagovornik.