Hoće li imati ko da nas leči?

Prema izveštaju Evropske komisije, državama EU u narednih deset godina nedostajaće 11 miliona zdravstvenih radnika. Kako pokazuje istraživanje, samo u 2018. godini u EU radilo je blizu dva miliona medicinara iz drugih zemalja.

„Demografski se čitav region prazni. Odlaze ljudi različitih profila, kako oni visoko obrazovani, tako i svi drugi koji imaju kvalifikacije koje su tražene, a nisu vrednovane na ovim prostorima. Kada je reč o zdravstvu, ne postoji samo problem sa lekarima, odlazi i srednje kvalifikovan kadar poput patronažnih i medicinskih sestara, tačnije sve ono što je u drugim zemljama deficitarno, a u vezi je sa brigom o zdravlju i socijalnom politikom“, kaže za Biznis.rs Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost“.

Oko 50.000 ljudi godišnje odlazi na rad u inostranstvo, što je tokom pandemije samo privremeno zaustavljeno, upozorava Stojiljković i napominje da se o ovome mora vodititi računa jer će Srbija ostati bez kvalifikovane radne snage, pa će problem nezaposlenosti rešavati sve manjim brojem ljudi u radnom statusu.

„Doći ćemo u situaciju da nije problem nezaposlenost, već kvalitetna zaposlenost, što znači dostojanstven rad, koji pored toga što je ugovoren, treba da bude pristojno i na vreme plaćen“.

Kako navodi Stojiljković, kada je reč o zdravstvu, jedini način da se izađe iz ovog problema jeste da se više ulaže. Da se napravi odgovarajuća mreža zdravstvenih ustanova i obezbedi kvalitetan posao, društveni standard i pristojne zarade ljudima kako ne bi odlazili već kao specijalizanti ili odmah nakon studija.

„Ako je nešto pandemija morala da promeni u ekonomskoj neoliberalnoj logici, to je shvatanje da morate imati važne resurse koji su bitni za kvalitet života građana. To znači da razvijate zdravstvo i to pre svega javno, jer vas je i to ruinirano zdravstvo kako-tako spasilo tokom pandemije“, kaže Stojiljković.

Unutrašnje migracije veliki problem

U Srbiji, prema poslednjim podacima Lekarske komore Srbije, ima 34.014 lekara sa važećom licencom za rad. Ipak, ono što predstavlja veliki problem zdravstvenog sistema jesu unutrašnje migracije i nedostatak lekara u ruralnim sredinama.

„Srbija nema problem sa nedostatkom lekara jer je, posmatrano statistički, po broju lekara na 100.000 stanovnika, naša zemlja u proseku Evropske unije. Problem u praksi sa kojim se suočavaju zdravstvene ustanove u Srbiji, posledica je unutrašnjih migracija stanovništva koje neminovno utiču i na teritorijalnu raspoređenost lekara. Konkretno, najveći broj lekara koncentrisan je u četiri najveća grada, koji su istovremeno i univerzitetski centri, dok se ruralne sredine, koje generalno imaju problem sa odlaskom ljudi, suočavaju i sa problemom nedostatka lekara“, objašnjava za Biznis.rs dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore Srbije.

Odgovarajući na pitanje na koji način Srbija može da zaustavi trend odlaska zdravstvenih radnika, naš sagovornik napominje da je jedna od ključnih stvari razvijanje strategije za zapošljavanje mladih lekara, odnosno omogućavanje mladim lekarima da po završenom medicinskom fakultetu odmah dobiju posao. 

„Sigurno je da su bolji finansijski uslovi jedan od dominantnih razloga za odlazak na rad u inostranstvo, ali su lekarima jednako značajni i bolji uslovi rada, veće mogućnosti za profesionalno usavršavanje i napredovanje, kao i društveni status koji lekari imaju u razvijenim zemljama, a koji je poslednjih decenija značajno urušen u Srbiji“, navodi Dinić.

Prema njegovim rečima, Lekarska komora Srbije je poslednjih godina bila uključena u projekat izrade kadrovskog plana u zdravstvu i plan mreže zdravstvenih ustanova.

„Radi se i na integraciji privatnog sektora u zdravstveni sistem Srbije, pa očekujemo da će u narednom periodu, nakon što epidemija korona virusa bude stavljena pod kontrolu, zdravstveni sistem moći efikasnije da odgovori na potrebe građana na celoj teritoriji Srbije“, zaključuje Dinić.