Hoće li kod Švajcaraca ipak pobediti diskreciono razrezivanje poreza?

Sporazum G20 o globalnom minimalnom porezu nije među Švajcarce doneo posebno dobro raspoloženje. Ipak je, za razliku od Irske i Estonije, koje su pokazale otvoreno protivljenje dogovoru, Švajcarska pristala na minimalno oporezivanje, a zvaničnici su izjavili da „odluka ionako ne može biti sprečena“.

Ova zemlja je, ionako, usred sprovođenja sveobuhvatne reforme poreza na dobit. Po prvi put za poresku 2020. godinu, poreske olakšice za tzv. statusne kompanije u Švajcarskoj se više ne primenjuju. Reč je o kompanijama koje imaju veliki udeo prometa u inostranstvu, a koje su u pojedinim kantonima, do sada, plaćale znatno manje od deset odsto poreza. Ovu odluku je Švajcarska morala da donese, da ne bi završila na crnoj listi poreskih oaza.

Mnogim firmama će ovo doneti značajan porast izdavajanja za poreze. Da bi ublažili tranziciju, mnogi kantoni i dalje prihvataju da obračunavaju određene olakšice. Tu koriste određene diskrecione mogućnosti koje su im dozvoljene. I upravo to je pokazatelj da Švajcarska namerava da ostane atraktivna za kompanije, čak i nakon uvođenja minimalnog oporezivanja, od 2023. godine.

Novi švajcarski poreski zakon predviđa tzv. patentni paket: kompanije mogu ugraditi svoje patente u strukturu firme, a dobit ostvarena od tih patenata tada može biti oporezovana po nižoj stopi. Preko ove mogućnosti, kompanije bi, takođe, mogle da pokušaju da smanje osnovu za obračun poreza, a time i poresko opterećenje i nakon uvođenja minimalnog oporezivanja, 2023. godine.

Ipak, stručnjaci kažu da ulazak u tzv. patentni paket može biti veoma skup.

Naime, kompanije moraju detaljno da raščlane koji deo njihove dobiti dolazi od svakog patenta. Za biotehničko pokretanje sa nekoliko novoregistrovanih patenata, ovo će možda biti jednostavno. Međutim, za grupe sa velikim brojem starijih patenata, upitno je da li je patentni paket pravi put ka nižem porezu.

Pored toga, mogućnost kompanija iz inostranstva da, kroz patentni paket, umanje poreski teret, nije neograničena. Prema proceni stručnjaka, u proseku se maksimalno oko 30 odsto dobiti može oporezovati po nižoj stopi. Razlog za to je što je veći broj evropskih država uveo tzv. „licencne barijere“, kako bi ograničile mogućnost preusmeravanja profita od licenci i patenata u zemlje sa niskim porezima.

Alternativni način smanjenja poreskog opterećenja je korišćenje posebne naknade za istraživanje i razvoj, koja je predviđena švajcarskim poreskim zakonom. Međutim, za korišćenje ove olakšice, firma mora da ima odeljenje za istraživanje u Švajcarskoj. Pored toga, mora se jasno dokumentovati koji se troškovi istraživanja mogu odbiti, a koji ne.

Pored toga, švajcarski zvaničnici trenutno razgovaraju o načinima prilagođavanja kompanija drugim porezima, poput ekoloških. Federalno ministarstvo finansija radi sa kantonima na reformskom paketu, kako bi se osigurale neophodne pretpostavke za dobar poslovni ambijent. Ovaj paket trebalo bi da bude u primeni početkom 2022. godine.

Poslovno udruženje EconomieSuisse traži da čim se saznaju svi detalji novog svetskog poreskog režima, švajcarske vlasti reaguju adekvatnim odlukama. Države članice OECD najavile su za jesen nove detalje poreskog kompromisa koji bi trebalo da znače pooštravanje.

Švajcarska ima koristi od činjenice da su dva sektora koja su važna za ovu zemlju, isključena iz takozvanog stuba kompromisa, koji reguliše raspodelu poreza po visokoprofitabilnim korporacijama: finansijska industrija i industrija sirovina. Ni banke, ni proizvođački giganti ne mogu, tako, izbeći minimalno oporezivanje. U tom smislu iz Vlade Švajcarske stižu i najave da bi se poresko opterećenje moglo povećati za mnoge kompanije.